O toplo-hladnoj filmskoj jeseni 2014 (deo
drugi)
– O, pa ko je to nama poranio?
– Vas dve
ste još uvek tu? Odlično.
– Mislim da se neko naoštrio.
– Naoštrio,
nego kako. Danas za vas gubitnike imam nešto istinski sjajno. Veličanstveno.
– Opa!
– Danas za
vas imam najočekivaniji film ove godine, iz kuhinje najvećeg živog reditelja u
naponu snage.
– To isključuje Ridlija. On je odavno van
napona. I snage.
– Možda misli na Finčera?
– Blizu, ali ne dovoljno blizu. Dejvid
ostaje za neku drugu seansu.
– To je to. Neko od tvojih živih velikana.
U naponu snage...
– Osim ako ne misliš na...
– Da, na
Nolana. Kristofera Nolana.
– E sad, to tehnički nije tvoj reditelj.
– Možda je
rođen u tvom Londonu, ali je kod mene odrastao i postao velikan iza kamere.
– Nažalost.
– Šta sad
njemu fali? Čovek je snimio sedam filmova, svih sedam savršenih spojeva
komercijalnog i kritičkog uspeha.
– Šest.
– Molim?
– Šest velikih filmova. „Uspon Mračnog viteza” je sve samo ne veliki film. Za „Memento”, „Nesanicu”, „Prestiž”, prva dva Betmena i „Početak” se slažem.
– Tiše, želim da čujem da šta Holivud ima
da kaže na temu „Međuzvezdanog”.
– Hvala,
kritiko. Mislim da će se svi prisutni složiti da priča o međuzvezdanim
putovanjima, crnim rupama, novim galaksijama i pomeranjima na realciji prostor–vreme
zaslužuje pažnju.
– Slažemo se. Molim te, nastavi. Gorim od
želje da čujem šta si nam to novo spremio na polju naučne fantastike sa
„Interstelarom”.
– Jednom
rečenicom: pravu, pravcatu filmsku poslasticu. Vrhunsku SF-dramu. Film koji
pomera granice kinematografije. Novu „Odiseju”.
– Uf, uf, uf...
– Blago nama, evropskim sineastama.
– Dobro, devojke, nema potrebe za
vređanjem. Hajdemo redom sa kritikama.
– Kao prvo, glumačka ekipa.
– Šta fali
ekipi? Sve sami laureati. „Oskarovci”.
– Svi izvikani. Mekonahi, Hatavej. Svi
bezlični. Čestejn, Kejsi Aflek. Svi ispodprosečni. Dejmon. Fale još samo
Kejsijev stariji brat i Bredli Kuper, pa da slobodno kažeš da je „Interstelar”
okupio najprecenjeniji kasting svih vremena.
– Kritiko,
molim te, reaguj na ova vređanja!
– Što se glumačke ekipe tiče, i ja sam
malo doprinela uzdizanju pomenutih, te ću se tako suzdržati po ovom pitanju.
Imaš nešto da dodaš, francuska kinematografijo?
– Samo želim da kažem da ovde glumačka
ekipa nije najveći problem.
– Dobro, šta je onda problem?
– Suština.
– Suština?
– Da, suština. Srž svakog filma. Scenario.
Tok radnje. Uvod, razrada, zaključak. Rupe i nelogični skokovi između scena i
delova filma. Slepi tokovi bez odgovora. Jesam li nešto zaboravila?
– Površnost likova. Njihova nerazrađenost.
Nepostojanje odnosa između četiri astronauta u svemirskom brodu. Suvišni
likovi. Suvišne scene. Suvišne planete. Suvišan film.
– Ehej,
polako sa teškim rečima. Gledaoci na Imdb-u su ga listom ishvalili. Ima ocenu
8.9...
– To šta su američki tinejdžeri napisali o
filmu koji je kopi-pejst klasika me ne zanima.
–
Kopi-pejst?
– Da, i to brutalan. Prekopirane scene iz
„Odiseje”, od koje inače krade glavnu temu i suštinu. Prepisan koncept
„Terminatora”. Doslovce citirani dijalozi iz „Osmog putnika” i „Konačnog horizonta”. Omaž „Ratovima zvezda”. Jalov pokušaj imitacije atmosfere iz
„Gravitacije”...
– Nas ne možeš prevariti. Mi smo odrasli
na tvojim SF-klasicima, Holivude. To je oduvek bio tvoj žanr. I baš zbog toga,
naši standardi su viši od omladine koja se tek ispilila i ne zna šta je dobar
film i kvalitetna naučna fantastika.
– Da si barem izvukao stvar na produkciji,
pa da imamo o nečemu da pričamo. Ovako...
– Ali, kako
ne shvatate, to je i bila poenta. Retro-dizajn. Minimum zelenog platna. Osećaj
klaustrofobije, specifična atmosfera.
– Jedino što je speciično u „Interstelaru”
je uvodni deo. To je realan prikaz naše budućnosti. A dizajn je... Samo ću
reći: kafemati kao roboti.
– Pa čak je i ta odlična postavka kroz
ostatak filma zanemarena i obesmišljena kroz patetičan hepiend kojem Nolan do
skora uopšte nije bio sklon.
– To je i tvoj najveći greh.
– Što dajem
ljudima nadu?
– Ne, što si slomio kičmu Nolanu.
– Mislim da će pre biti da je on sam sebi
slomio kičmu. Čovek je jednostavno prošao svoj zenit sa „Mračnim vitezom”.
Dobro se držao sa „Početkom”, a onda je usledio ponor sa trećim Betmenom.
– Dobro, nemojmo preterivati.
„Međuzvezdani” je ipak bolji od „Uspona mračnog viteza”.
– Jeste, ali ne mnogo. Predugačak je i
nerazrađen. A ima dobru ideju i koncept.
– Ima i par dobrih scena.
– Ima dve dobre scene. Kada Mekonahi
pregledava video poruke sa Zemlje. I onu završnu, u biblioteci.
– I to je to. Cimerova muzika je po
običaju korektna, ali u šrehu sa scenama.
– Ja stvarno
ne znam šta da kažem, sem da vas boks ofis i internet komentari žestoko
demantuju.
– To je posebna priča. To medijsko
samozavaravanje.
– Ne, moram da se ne složim sa tobom.
Holivudova dijagnoza nije samozavaravanje.
– Nego šta je?
– Potpuno odsustvo svežih ideja i akutna
akreativnost.
– To je globalna filmska boljka.
– Ali je kod našeg američkog kolege
metastazirala. Da nije, bilo bi barem delića kreativnosti poput one koja je
godinu dana pre spuštanja čoveka na Mesec spojila Klarkov i Kjubrikov genije i
napravila najveći SF svih vremena. „Odiseju u svemiru”.
– Holivude, gde ćeš?
– Holivude, pa samo smo se šalili.
– Obećavamo da nećemo više. Vrati se.
– Otišao je.
TRI FILMA - TOPLO
MONTEVIDEO, NE VIDIMO SE!
TRKA ZA ŽIVOTOM
PRLJAVI „OSKAR”
SILA GRAVITACIJE
Нема коментара:
Постави коментар