уторак, 01. април 2014.

UKRAJINA POD TALASIMA

O nestanku jedne mornarice
 
 
Nisam rusofil po opredeljenju, ali obožavam rusku vojnu tehniku. Kako pomenutu temu pratim od najranijeg detinjstva do danas, ne treba trošiti reči na to sa kolikom sam pažnjom pratio aktuelni razvoj situacije u Ukrajini i na Krimu, pošto mi je to dalo priliku da maltene iz prve ruke dobijem uvid u stanje jedne od omiljenih podkategorija vojne tehnike.

Ruske ratne mornarice.

Zarobljavanjem minolovca „Čerkasi” u Donuzlavskom jezeru, praktično je prestala postoji ukrajinska ratna mornarica. Plovilo klase „Natja” poslednje je u nizu onih koji su milom ili silom preuzeli pripadnici ruske Crnomorske flote na Krimu. To je ujedno predstavljalo i kraj jedne od najmlađih svetskih mornarica.

Ukrajinske.

Glavnina ruske Crnomorske flote na vezu u Sevastopolju, sleva na desno: krstarice „Moskva” (121) i  „Kerč” (713), razarač „Smetljivi” (810)

Treća po veličini republika koja se 1991. izdvojila iz tadašnjeg SSSR-a, Ukrajina je nasledila lavovski deo crnomorske obale, poluostvro Krim sa velikom pomorskom bazom Sevastopolj i pravo na polovinu matične flote bivše države. Nesuglasice sa ekonomski i državnički posrnulom Rusijom tokom devedesetih imale su za posledicu mučne pregovore oko podele Crnomorske flote i statusa Sevastopolja. Konflikt je najzad razrešen krajem prošlog i početkom novog veka kombinacijom deobe i zakupa i izgledalo je kao da odnosi između dve frakcije istog naroda najzad mogu da krenu sa mrtve tačke.

Tako je i bilo, dok na red nije došao ulazak Ukrajine u EU i NATO. U već poznatom nizu događaja ove zime, bivša sovjetska republika ušla je u de fakto stanje građanskog rata, koji se završio ruskom oružanom intervencijom i pripajanjem Krima matici, iz koje je inače i nepravedno administrativno izdvojen 1954. Kako je strateški značajno poluostrvo krcato vojnim i to pre svega pomorskim bazama, sukob između dve suparničke strane izgledao je neminovan.

Za razliku od ruske Crnomorske flote koja je zadržala najveći deo efektive iz vremena SSSR-a, Ukrajina je samo na papiru imala moćnu oružanu silu. Iako naslednica velike količine najmodernijih sovjetskih tipova aviona, tenkova i brodova, malo štošta je ispravno dočekalo krizu 2014. Ambiciozni domaći razvojni programi doživeli su neslavnu sudbinu usled besparice, a ionako nizak moral ljudstva dodatno je srozala politička i etnička podela unutar same zemlje.

Sve to bilo je više nego dobro poznato Rusima koji su se upravo zbog toga i odlućili za munjevitu akciju i tzv. „meki” konflikt kroz blokadu, izolaciju i mirnu primopredaju. Takav koncept se pokazao sasvim dovoljan u većini slučajeva, te su za razliku od građanskih sukoba u Kijevu i naseljima u unutrašnjosti, na Krimu događaji bili daleko mirniji i uz minimalne žrtve. U tome je posebno prednjačila mornarica koja je većinu ukrajinskih plovila koje je kriza zatekla na užarenom poluostrvu preuzela na vezovima, mahom prilazeći sa kopna.

Proces je najpre otpočet u samom Sevastopolju, gde su baze delile pomorske snage obe sukobljene strane. Šaljući sve kapitalne brodove (krstarice, razarače, fregate, korvete i podmornice) na otvoreno more po izbijanju krize, ruske pomorske snage blokiraju luku potapanjem manjih civilnih brodova i patrolom oko samog ulaza primoravaju većinu posada na dobrovoljnu predaju, poput ljudi na jedinoj ukrajinskoj podmornici, „Zaporožje”, poslednjoj preostaloj dizel-električnoj podmornici klase „Fokstrot” iz šezdesetih godina prošloga veka. To se sa druge strane nikako ne može reći za dve veće („Luck” i „Ternopilj” – klasa „Griša”) i jednu manju protivpodmorničku korvetu („Hmeljnicki” – klasa „Pauk”), kao i veliki komandni brod „Slavutič”, koji su morali da budu zauzeti uz upotrebu sile, ali na sreću bez žrtava. 





Tri ukrajinske korvete klase „Griša”, sada u sastavu ruske Crnomorske flote: „Luck” (U205), „Vinicija” (U206) i „Ternopilj” (U209)

Lokalni mornari u drugim krimskim bazama nisu pružali preveliki otpor, a ako ga je i bilo, bio je uglavnom pasivan, poput posada brodova koji su bili nekoliko nedelja blokirani u jezeru Donuzlav, tankim kanalom povezanim sa otvorenim morem. Ruske snage su tu još na samom početku intervencije potopile jednu od rashodovanih krstarica klase „Kara” („Očakov”) i time onemogućile šest ukrajinskih ratnih brodova da izađu na otvoreno more, za svaki slučaj ostavljajući svoj najmoćniji u regionu, raketnu krstaricu „Moskva”, u patroli na ulazu u kanal. Pa ipak, za angažman masivnog plovila klase „Slava”, namenjenog uništavanju drugih plovila projektilima „bazalt” nije bilo potrebe pošto su anti-terorističke jedinice preuzele kontrolu nad svim blokiranim brodovima, ukljućujući tu i veliki desantni brod „Konstantin Oljšanski” i već pomenuti minolovac „Čerkasi”, koji su najduže izbegavali poteri manevrisanjem po kanalu uz upotrebu dimne zavese. Posade su se na samom kraju zaključale u potpalublje i tu dočekale naoružane ruske pripadnike koji su ih sproveli do najbližih ukrajinskih baza, okončavajući time eru ukrajinske mornarice na Krimu.
 
Zarobljeni kapitalni brodovi ukrajinske ratne mornarice (gore levo: komandni brod „Slavutič” (U510); gore sredina: korveta „Hmeljnicki” (U208), gore levo: minolovac „Čerkasi” (U311), gore desno: podmornica „Zaporožje”

Ukrajincima nakon aneksije Krima suštinski preostaje jedna pomorska baza i jedan pravi i veliki ratni brod. U Odesu je posle više dana nedoumice uplovio zastavni brod ukrajinske mornarice, fregata „Hetman Sadajčni”, okončavajući time protivpiratsku patrolu Indijskim okeanom. Najmoćnije i najbolje naoružano ukrajinsko plovilo  time je okončalo spekulacije o navodnoj kolektivnoj predaji ruskim izaslanicima na Kritu, gde ju je zatekla kriza na Krimu. Njen zapovednik potvrdio je lojalnost novim vlastima u Kijevu i time označio simboličan produžetak dvodecenijske egzistencije ukrajinskih pomorskih oružanih snaga. U pitanju je inače poslednji preživeli od ukupno četiri broda klase „Krivak” koji su pripali Ukrajini nakon podele Crnomorske flote, naoružan topovima kalibra 100 i 30mm, protivavionskim raketama „osa”, torpednim aparatima, bacačima dubinskih bombi i helikopterom.  Zanimljivo je da dva sestrinska broda iz iste klase, „Ladni” i „Plitvji”, takođe patroliraju crnomorskim vodama, ali sa ruske strane.

Jedini preostali brod ukrajinske ratne mornarice, fregata „Hetman Sadajčni”

Iako su tenzije u čitavom regionu i svetu i dalje visoke, situacija na moru je poprilično mirna i ne nagoveštava skoriju eskalaciju, uprkos velikim najavljenim manevrima američke, rumunske i bugarske flote, kao i pojačanoj aktivnosti Turaka. Ukrajina je de fakto postala zarobljenik ruske flote i proći će godine pre nego što bude obnovila i delić svoje snage kojom je raspolagala devedesetih.

Kao čoveku mi je izuzetno drago što je ovaj niz incidenata prošao bez ljudskih žrtava.

Ljubitelj vojne tehnike u meni je presrećan što će barem neki od tih zarobljenih ukrajinskih brodova nastaviti svoj život i u Crnomorskoj floti i time izbeći neumitnu kartu u jednom pravcu za staro gvožđe.


SLIČNE TEME:
ELISE BOŽIJE
TU JE, KAŽU LJUDI, NEKAD BILO MORE
HEROJSTVO KAO ZLOČIN

Нема коментара:

Постави коментар