O skandaloznim komentarima na jedan
sasvim neskandalozan tekst
Ne mogu. Svojski sam trudio, ali ne mogu više da ćutim. Nisam uzeo
tastaturu u ruke dva meseca, ali sada moram. Povod je tekst iz 'Politike' od 6.12.2014, u kojem je Katarina Đorđević iznela
poražavajuću statistiku broja žena u našoj prestonici koja je starija od 30
godina, a još uvek nije postala majka. Tekst kao takav bi mi promakao potpuno
neprimećeno da na isti nije usledila lavina komentara „feministkinja” i
onih koje se takvima smatraju. O navodnicima malo kasnije.
Kako mi je nakon dugogodišnje agonije traganja za glasilom neukaljanim
Stanijama, „grandovcima i duplericama sa crnom hronikom, upravo „Politika”
donela preko potrebni sajber informativni mir, bio sam istinski šokiran popularnošću
pomenutog članka i odjeku koji je imao u našoj maloj uparloženoj internet
zajednici. Desetine hiljada pregleda i stotine ljutitih komentara propraćenih
javnim iskazima protesta istaknutih borkinja za prava žena podigli su za naše
standarde, popriličnu „frku” među mladima, a i onima srednjih godina.
Sa zakašnjenjem od nekoliko dana, seo sam da pročitam članak pod
naslovom „U Beogradu skoro polovina tridesetogodišnjakinja nema dete”. Pročitao sam ga jednom. Dvaput. Triput. U eri
instant informacija, retke su kolumne koje čitam više puta. To obično znači da
je autor promašio temu ili se udavio u kvazi-intelektualnom stilu nerazumljivom
većini običnih smrtnika. No, to ovaj put nije bio slučaj. Statistika iz popisa.
Komentari cifara sa aspekta geografske pripadnosti ispitanog uzorka. Malo
uopštenih opisa statusa mladih u društvu. Poneki definisan prioritet u njihovim
životima. Za kraj i osvrt na nacionalnu pripadnost mladih mama i više puta
ponavljana floskula o obrnutoj srazmernosti broja potomaka i broja završenih
razreda. Sve u svemu, veoma tanko. Da ne kažem, razočaravajuće.
Čemu onda tolika frka u komentarima, koji su velikom većini bili veoma
zapaljivi, iziritirani i neretko usmereni direktno na omalovažavanje i lično
prozivanje autorke?
Da bih najsažetije odgovorio na ovo pitanje, pokušao sam da grupišem
komentare u tri osnovne kategorije.
Prva kategorija: „Demografija
je loša, jer je život u Srbiji finansijski težak i nesiguran, teško je
planirati porodicu i ovo što se do sada rodilo, rodilo se uz pomoć baba i
deda.”
Komentar na mestu. Tačan. Onaj koji bi ga osporavao, bio bi veoma
licemeran. Realno, u Srbiji se teško živi. Izgledi se trenutno čine vrlo tanki.
Ali, da li to automatski znači i da treba dići ruke od svega? Bataliti život?
Bataliti porodicu? Sedeti, kukati i tonuti dublje u apatiju? Da li su to radili
i naši roditelji? Da li je na ovim prostorima realno ikada bilo suštinski
bolje, ako izuzmemo kratak period sedamdesetih i kraja osamdesetih? Došao sam
na svet godinu dana nakon Titove smrti, dok su ljudi čekali mleko po redovima,
a čokolada bila delikates. Na letovanje sam išao na rate, skidali su mi patike
u osnovnoj školi, nosio bratovljeve stvari i zajmio se za studije. Moji
roditelji su to izdržali. Baš kao što su
izdržali uvodne dane svojih života, pod uskršnjim bombama „saveznika” i
jeli pomorandže kao jabuke iz čistog neznanja. Izdržali su i suživot sa svojim
roditeljima sa našom starijom braćom i sestrama, vožnje „fićama” po
auto-kampovima i luksuz opremanja socijalnih stanova sa zidovima od kartona sa
tri tipska komada nameštaja. Izdržali su i izveli nas na put, dovršavajući taj
naš put u bedi sankcija, nesigurnosti hiperinflacije i pod još jednim kompletom
„savezničkih” bombi. Pa što onda ne bismo uradili i mi, njihova deca, koja su
sve to proživela i preživela? Mi, deca koja potrošimo jedno pakovanje pelena i
jednu dozu dohrane za dva koktela u hipsterskom in-lokalu ili baru na plaži
grčkog ostrva? A bake i deke su tu i biće uvek tu, jer je to njihova dužnost
kao baka i deka kroz generacije. Da pomognu i „ulete” kad zagusti. Na kraju
krajeva, da nam reše stambeno pitanje svojim biološkim odlaskom. Surovo, ali
istinito.
Druga kategorija: „Znate li
koliko je teško naći pristojnog muškarca sa kojim može da se zasnuje porodica?”
Delimično tačno. Normalnih ljudi je sve manje u modernom svetu, ogrezlom
u dekadenciju i samozatvaranje u svet uređaja vezanih internetom. Izgleda kao
da je onih drugih, „nenormalnih” sve više i više. I jeste. Takva su vremena i
takva je tendencija kretanja moderne čovekove civilizacije. Nisam neki
matematičar, ali znam šta je proporcija. Spajanje sličnih nepoznatih u
jedančini. Nenormalni sa nenormalnima, normalni sa normalnima. Kao što je uvek
bilo. Normalnih muškaraca je sve manje, ali i normalnih žena. Samim tim, šanse
su nam iste kao i pre 30 ili 40 godina. I nije lako, kao što nikada nije ni
bilo naći svoju srodnu dušu. Ali nije ni teže.
Treća kategorija: „Žene nisu
mašina za rađanje, sa svojim telom mogu da raspolažem kako ja hoću. To je moja
dobra volja, da li ću i kada da rađam.Dalje ruke od moje materice!”
Apsolutno nebulozno. Na vrlo osetljivu temu, „Politikina” autorka se
potrudila da bezličnim iznošenjem statistike da odgovore zašto je sve manje
dece u Srba. Bez saveta, okude i osude. Bez predloga ili poruke da se žene
„razmnožavaju”. Samo upozorenja da nas je sve manje. To vidimo i sami. Od
petnaest fakultetski obrazovanih ljudi sa kojima se družim, uzrasta od 30 do 35
godina, samo jedan par ima jedno dete. Svi mi ostali na svoj sopstveni način
dajemo skromni doprinos neumoljivoj statistici. Još grđoj od one iznesene u
„Politici”. I to je zasluga svega u tekstu pobrojanog, ali i slobode žene da odlučuje
kada će i da li će postati majkom. Ovo ipak nije Avganistan. Žena je bila i
ostala ta koja bira kada će i sa kim će ući u vezu, zasnovati porodicu i
napraviti dete. Tako da, drage moje „feministkinje” pod navodnicima, niko vam
nije drmao kavez nekakavim prinudama niti vam osporavao vaše osnovno životno i
ljudsko pravo kao žene, a to je da podarite život nekome. Samo vas je na
kulturan i veoma blag način upozorio da ne preterujete na insistiranju
ispunjenja neispunjivih idealnih uslova za roditeljstvo, da ne bismo svi
zajedno došli u situaciju kao čovečanstvo u filmu i knjizi „Deca ljudi”. A brigu
o vašim matericama prepustio vašoj savesti, seksualnim i životnim navikama i
ginekolozima.
SLIČNE TEME:
Нема коментара:
Постави коментар