А МОЖДА БАШ У НАМА ЛЕЖИ СПАС

Шта чека први тим нашег вољеног клуба у наредној полусезони, поред извесних финансијских проблема? Прелазни рок је прошао у принципу поприлично мирно.
 

Отишли су: Ели Бабаљ (Аустралија), Ненадић (Нови Пазар), Марко Дмитровић (ОФК Београд), Растко Шуљагић (Штутгарт). Симболично обештећење (150.000 евра) је добијено једино за младог голмана Шуљагића, Дмитровићу је истекао уговор, а са Ненадићем и Бабаљем су раскинути уговори.

Дошли су: Никола Петковић (Хапоел Тел Авив) и Луис Гаридо (Депортиво Олимпија). Петковић је дошао као слободан играч, а Гаридо је доведен на позајмицу до јуна, са правом првенства откупа.
 

Са позајмица су враћени: Стеван Рељић (Борац из Чачка) и Огњен Ожеговић (Банат из Зрењанина). Из подмлатка су у први тим прекомандовани Стефан Михајловић и Никола Караклајић.

Филип Јанковић (плејмејкер) и Никола Шакић (централни везни) су поднели захтеве за раскид уговора због неисплаћених зарада, док су Вељко Симић (десно крило) и Немања Максимовић (десни бек) најавили да неће потписивати професионални уговор у јуну. Сва четворица су чланови трофејне генерације рођене 1995. године. Ако рачунамо и голмане Дмитровића (1992) и Шуљагића (1995), извесно је да ће Звезду до јуна 2013. године напустити чак 6 (шест) чланова њеног подмлатка, од којих је само Јанковић убележио три наступа у дресу првог тима, а да за то малтене нећемо добити ни динара!
 

Када је остатак тима у питању, Микићу и Кадуу истичу уговори у јуну 2013. године и они већ сада могу потписати за страни клуб без обештећења. Следећи на листи су Бајковић, Димитријевић, Вешовић, Кировски и Весић, који то исто могу учинити на наредну зиму.
 

Од јуниора раније придружених тиму, Стефан Чикић (леви везни, 1994) је враћен у млађе категорије.
 

На позајмицама су остали: Драгољуб (штопер, 1993, Чукарички) и Славољуб Срнић (централни везни, 1993, Чукарички), Филип Стојковић (десни бек, 1993, Чукарички), Петар Ђуричковић (1991, леви спољни, Раднички Крагујевац) и Стеван Луковић (десни спољни, 1993, Леотар Требиње). Марко Мирић (1987, десно крило) ће до јуна бити у Радничком из Крагујевца на позајмици.
 

Никола Максимовић (штопер, 1991) је од септембра играч Аполона са Кипра и до јуна ће бити у клубу, али не тренира са првим тимом. Очекује се уплата обештећења од 550.000 евра по укидању блокаде рачуна. Милан Јовановић (штопер, 1983) је суспендован због алкохолизма, али остаје у клубу до даљњег.
 

Како је тренер Јанковић најавио промену система игре у 4-2-3-1, можемо очекивати следећи распоред постојећег играчког кадра, који почетком фебруара броји 25 фудбалера:

 

Оно што на прави поглед упада у очи је да опет постоји дефицит на штоперу, што се може надокнадити повратком Јовановића и Максимовића у први тим, који пак већ дужи период нису са првим тимом. Принудно решење би била активација Пантића, Петковића или Микића на тој позицији. Са друге стране, средњи ред је добро попуњен, а нападача има и вишка, што вероватно значи да ће неко од млађих (опет) на позајмицу.

 

Када су понуде за наше играче у питању, влада опште затишје, а прелазни рок у Европи је завршен. Русија, Украјина и Кина још раде, али није било неких посебних сигнала за ове играче што само говори о квалитету истих и кризи која влада тржиштем. Авион и камиони који су наводно нуђени ипак више говори о ниским тарифама за наручене текстове у српским медијима.
 

Када су потенцијални доласци  у питању, највише се причало о Косановићу и Бекману као појачањима на штоперу, али су ту очигледно финансије непремостива препрека. Не треба заборавити ни то да је Звезда још формално под блокадом довођења нових играча, која се мора укинути до почетка првенства због пријављивања првог тима. Та блокада је опет уско везана са укидањем блокаде рачуна, на којој се интензивно ради и изгледа да тај тренутак није далеко. Самим тим, Гаридо и Петковић су још ''на леду'' као појачања, иако увелико тренирају са првим тимом.
 

Евидентно је да се погубни тренд одлазака играча из млађих категорија наставља, често без да се и поштено озноји дрес првог тима. Са друге стране, исти ти играчи ни не добијају праву шансу, што говори или о лошем раду са њима или о менаџерисању по првом тиму. Мијаиловић је бљеснуо код Просинечког само да би се опет преселио на клупу код Јанковића. Спајић је више стицајем несрећних околности добио шансу, док играма на припремама ове зиме у Анталији већу минутажу најављује једино Савићевић. Дмитровић, Чикић, Симић и Митровић јесенас нису уписали ни минут на терену у званичним утакмицама, док се слично овог пролећа може очекивати и за Михајловића и Ожеговића, који ће имати јаку конкуренцију на својим позицијама.
 

Остаје нам да се надамо да нова Управа неће поновити грешеке претходних, које су се олако одрицале услуга Звездине деце у корист лимитираних презрелих суперлигашких полу-играча и странаца сумњивих квалитета. Најтрагичнији је свакако пример генерације рођене 1992. године, која би засигурно оставила дубљи траг да се барем коју годину задржала у нашем клубу. Подсетимо се само неких од тих наших абортуса:
 

- Марко Дмитровић  (голман, 0 утакмица и голова у Звезди, Звезду напустио без обештећења, члан ОФК Београд, вредност на тржишту 300.000 евра)

-Урош Ћосић (штопер, 15 утакмица, 1 гол, 100.000 евра, ЦСКА из Москве - позајмљен Пескари, 1.200.000 евра)

- Александар Ковачевић (централни везни, 1 утакмица, 0 голова, 100.000 евра, Спартак Златибор вода, 600.000 евра)

- Горан Чаушић (централни везни, 0 утакмица, 0 голова, без обештећења, прешао из Рада у Ескишехир у пакету са Мркелом за 1.000.000 евра)

- Андреј Мркела (десно крило, 2 утакмице, 0 голова, без обештећења, прешао из Рада у Ескишехир у пакету са Чаушићем за 1.000.000 евра)

- Филип Ђуричић (офанзивни везни, 0 утакмица, 0 голова, без обештећења, Херенвен, 7.000.000 евра)

- Ђорђе Деспотовић (нападач, 0 утакмица, 0 голова, без обештећења, Спартак Златибор вода, 600.000 евра)

Када се узме у обзир да су нам за то време док су ови наши млади играчи, сви листом млади репрезентативци седели на клупи или трибинама или потуцали се по позајмицама и Сопоту, на њиховим позицијама на терен излазили ликови као што су: Бојан Павловић, Славољуб Ђорђевић, Јован Крнета, Владимир Богдановић, Савио, Авал Исах, Милан Јеремић, Славко Перовић, Бранимир Субашић и слични, увиђа се сва размера штета која је начињена нашем вољеном клубу. Ових седам играча рођених 1992. године заједно су одиграли укупно ТРИ (!!!) утакмице као играчи Црвене звезде (Ћосић накнадно враћен на позајмицу из ЦСКА). Једно је сигурно, гори спортски резултати не би били постигнути ни са нашом децом у првом тиму. А можда би се нешто и зарадило од продаје младих и перспективних играча у иностранство, као што је то учинио Рад, а учиниће и Спартак ускоро. И много богатији клубови не би могли себи да дозволе луксуз да се одрекну седам својих играча који тренутно на тржишту вреде заједно близу 11.000.000 евра, а да за то добију на име обештећења тричавих 200.000 евра.
 

У ситуацији када се за нама вуку вишедеценијски дугови који се мере у десетинама милиона евра, када новца нема ни за плате, а камоли за обештећења домаћим и страним клубовима за појачања, једини логични корак јесте окретање својој школи. Болна лекција није научена ни ове зиме, када су се појачања тражила у иностранству, а генерација рођена 1995. паковала кофере и пресавијала табаке за тужбе. Хоће ли ишта бити промењено у спортском сегменту нашег клуба, остаје да се види већ на лето. За сада не постоје индиције за то. А можда баш у нама лежи спас.