MAN MACHINE

Изгледа шашаво посматрано са стране, али мушкарци заправо ВОЛЕ своје аутомобиле. Иако кола није ништа логичније волети него нпр. машину за прање судова, већина мушког дела популације има више од обичног односа господар - машина са својим четвороточкашима. Зашто је то тако?

Феминистикиње и шовинисткиње ће рећи зато што су добра и скупа кола симбол новца, моћи и магнет за жене. Психолози ће тврдити да је све у брзини и ризику који стимулишу производњу адреналина. Ко год био у праву, дистрибутери ''Фијата'', ''Волксвагена'' и осталих аутомобилских гиганата ће задовољно трљати руке.

А шта ће вам на све то рећи мушкарци?

Кола су директно повезана са брзином и могу представљати додатни извор адреналина. Али и не морају. Одређени проценат жена ће кола уврштавати одмах поред некретнина на бодовну листу шампионата за праву прилику за удају. Али не и све. И неће сви мушкарци баш аутомобил користити као кључни аргумент у освајању нежнијег пола.

Очигледно да је ствар много сложенија, дубља и недефинисанија од свега горе побројаног.

Да би се објаснио однос мушкарац - његов аутомобил, морамо отићи дубоко у прошлост, у његово детињство. Међу дечаке који су се играли аутмобилчићима и одушевљавали се оним примерцима у природној величини које су сретали на улици. Играли су се и са авионима и свемирским бродовима и маштали да једног дана буду пилоти и космонаути. И то сасвим сигурно не због жена које ће тиме освојити, већ због две основне ствари којима теже у животу: технике и слободе.

1) Техника. Као што се девојчице играју луткама и касније добар део живота посвете облачењу (а мали свлачењу), шминкању и сређивању, дечаци од како проходају нешто склапају, расклапају, праве и уништавају. Начин функционисања нечега остаје једна од највећих тајни и циљева за мушкарца, барем док на сцену не ступе жене. У том занимању за технику се крије и мушка љубав према колима као најсофистициранијој машини којој обичан смртник има приступ, а исти разлог скоро у потпуности удаљава жене од истих и код њих ствара велику неизаинтересованост за нешто што толико окупира јачи пол. Већина жена не зна како ауто функционише, то их не занима и не удубљују се превише, док у сваком дечаку чучи мали механичар, који је у стању да сате проводи чачкајући и прчкајући око кола и мотора, откривајући притом све функције сваког прекидача. Тако је барем у хетеросексуалном свету.

2) Слобода. Када тај дечак - механичар мало одрасте и уђе у пубертет, он жели да се осамостали и да замени оца/старијег брата/старијег друга за воланом породичних кола. Мотив за смену генерација је врло јасан и за коначан циљ има слободу. Јер, када мушкарац добије свој први ауто, он је први пут у животу истински слободан да иде куда жели и са ким жели. Томе најчешће претходи једна од најтежих фаза у животу младог мушког возача, а то је вожња са родитељима и употреба породичног (очевог) аутомобила. Так када се то звоцање и претерани опрез прегрме, следи оно право. Био то ''југо'', ''фића'', ''кец'' или ''мечка'', први ауто се никад НЕ заборавља. Поред жена и прве плате, то је трећи део светог тријумвирата који од дечака прави мушкарца, који седањем за волан свог аутомобила може да заборави много тога ружног у том дану. Све што треба да уради је да намакне нешто пара за бензин и може да одјезди у залазак сунца. А то нема много везе са женама и друштвеним статусом. Први ауто у власништву се и поштено одтугује када се прода, али само да би га следећи заменио и са истом љубављу возио, одржавао, прао и гледао.

Поменути циклус употребе и замене аутомобила ће сваки мушкарац поновити (барем) неколико пута у животу, са променљивим интензитетом и осећајем који га прати. Као и са женама уосталом. Другом најбитнијом ставком у мушком животу. Неке од мушкараца ће жене, породица и живот одвојити на дуже или краће периоде од својих кола, али они ће им се кад-тад вратити. Само да би их проследили својој деци, пре свега синовима. У њихов свет ће ући кроз игру и са њима причати и куповати им управо аутомобиле, пошто само то и знају. А круг ће се затворити када следећа генерација стаса за волан. И тако од како је аутмобила. Чисто, јасно и исправно. Баш као у ‘’Love the beast’’, сјајном документарцу који је познати аустралијски глумац Ерик Бана снимио о својим првим колима којима се изнова враћао током 25 година. Филму који сваки срејт мушкарац који воли аутомобиле мора да погледа.