''Брате, ајде цимни Тукија да се нађемо на Тргу!''
Морао бих бити глув, слеп и лоботомиран када не бих одреаговао на реченицу таквог садржаја, па макар она била изговорена и од стране клинаца средњошколаца у препуном аутобусу усред поподневног саобраћајног шпица. Ово је одвојено, осмех сакривен, а свака изговорена реч се урезује у памћење.
''А (ти пи*ко) што се ти не хвалиш да си прскао малу Ивану?''
Велика животна дела не могу проћи неопажено, ма колико се ми трудили. Квалитет увек мора испливати на површину.
''Јесам брате, ваља се!''
Као и много штошта у Срба, неке ствари се једноставно ''ваљају''. Знамо то из народних пословица и од министара и политичара.
''А јел знаш да су њу прскали и Туки и Џони Дурекс?''
Млади у Србији воле да ''шерују'', све у духу повезивања у једно велико глобално село. И да, врхунски надимци за мушкарце. Одсликавају квалитете. Величину и безбедан секс.
''Знам брате, зато сам само и прскао, да не добијем нешто''
Млад, па још и сексуално освешћен и образован. И после нека неко каже да је забринут за будућност српске омладине.
''Звала ме једно вече, као досадно јој, свратиче код мене. Ја јој кажем да доџе. Она дошла, блајвала га, ја испрск'о и то је то.''
Брзо се живи, нема се времена за губљење, а плус је време и новац. А можда је и улетео у ноћну тарифу код мале Иване.
''Јеси је цокио за лаку ноћ?''
Ах, сад ми је лакше. Романтика ипак није умрла. Скоро да могу да замислим свеће, вино и интимну вечеру.
''Јесам брате, али у образ. Зајеби да љубим тамо где су били Туки и Дурекс''
Прећутно поштовање према Тукију и Дурексу. Од мушкарца мушкарцу. Риспект, брате!
''Супер је Иваница за прскање, али замисли да ти је то сестра''
Извини социјални радниче, нисам те препознао! Никад не жели другима што не желиш себи. Библијски мото.
''Не дај Боже!''
Грмљавина над Србијом. Бог зе загрцнуо. А ми се надамо да је мала Ивана јединица. Замислите да је нечије дете и да има брата, а не само нека тамо Ивана из приче коју не познајемо...
Нема коментара:
Постави коментар