O najambicioznijoj
rokenrol turneji svih vremena
FOTO:toxiconline.co.uk
Met Belami je „Mjuz.”
Čast Kristoferu Volstenholmu (bas) i Dominiku Hauardu
(bubanj), ali u britanskoj rokenrol trojci se zna ko svira, a ko dodaje
instrumente. Tridesetsedmogodišnji multiinstrumentalista rodom iz Kembridža osnovna je pokretačka snaga iza muzike,
teksta, aranžmana i kompletnog identiteta možda i najvećeg benda u svetu
trenutno.
Da, najvećeg.
Kako drugačije nazvati sastav koji rasprodaje hale od
po 30.000 ljudi za par dana i koji u
svakom većem gradu u Evropi mora da zakaže od četiri do šest koncerata u tim i takvim halama ne bi li zadovoljio
apetite svojih fanova koji žele da ih vide uživo na njihovoj aktuelnoj „Drones”
turneji?
Dobar deo te reputacije izgrađen je na staromodni
način: pakleno dobro usviranim živim
nastupima i velikim hitovima na
nosačima zvuka milionskih tiraža. Tu se „Mjuz” i ne razlikuju preterano od
svojih prethodnika, bendova poput „U2”, „Queen”, „R.E.M.” ili „Depeche Mode.”
Ono što razdvaja britanske savremenike kolosa nekih
starih, dobrih vremena je sam koncept
predstojeće turneje koji je ujedno i drugi deo „krivca” za potpunu histeriju na elektronskim blagajnama
diljem svetskih internet servera.
„Drones world tour 2016” biće sve samo ne obična rokenrol turneja i to ide na
dušu upravu samom Belamiju.
Čega se to dosetio taj „ludi naučnik” skriven iza brda
gitara, klavira i procesora za glas, a čega već nisu legende pre njega?
Svi bendovi ovoga sveta svoj vizuelni identitet i samu
produkciju na turnejama prilagođavaju
materijalu koji je na albumu.
Ali, ne i Belami.
Mjuz su prvi mejstrim megapopularni bend na svetu koji
je čitav album prilagodio turneji.
Naime, naziv, tema i socijalno-politička kritika
modernog sveta spakovana u omot albuma „Drones” („Bespilotne letelice”)
pristekao je iz koncepta same turneje
koji je sam frontmen osmislio pre samog rada na albumu.
Prvo su stigli
dronovi, a tek potom stihovi i note.
To se osetilo i na prvo slušanje inače izrazito konceptualnog
albuma sa veoma malo radio-friendly
hitova tako karakterističnih za pozni „Mjuz”. Ako izuzmemo rifovski zarazni
„Psycho”, ostatak albuma je manje ili više naporan
za slušanje, prepun muzičkih eksperimenata i kao sečivo oštrih lirika uperenih
protiv pre svega američke i zapadnjačke spoljne politike zasnovane na upotrebi
bespilotnih letelica protiv (ne)realnih neprijatelja udaljenih hiljadama
kilometara daleko.
Belamijeve gitare bešnje
su nego ikada, naslanjajući se na primordijalni zvuk „Mejdena”, ostajući do
kraja nosača zvuka skrivene iza mnogobrojnih ditorzija i efekata, baš kao i
sami vokali. A kada se na sve to dodaju i krajnje opskurni spotovi za „Dead inside”, „Mercy” i naslovnu simfoniju
kakofonije „Reapers””, dolazi se do vrlo jasnog zaključka kako je jedan tako
komercijalni bend sebi mogao da dozvoli luksuz da na vrhuncu karijere izbaci
jedan tako za širu publiku neslušljiv album.
„Dronovi” zapravo i nisu album. „Dronovi” su sama turneja.
I to njih ukupno 16. Šesnaest operativnih
bespilotnih letelica. Koje će leteti
tokom samog koncerta snimajući publiku i to prenoseći na ogromne video bimove
na samoj bini. Bini koja će biti kružnog
oblika, bez „mrtvog ugla” čak i za najudaljenijeg gledaoca.
Gledaoca koji će biti svedok vrhunca samovoajerizma modernog društva.
Gledaoca koji će konstantno biti sniman i
prenošen drugim gledaocima. Gledaoca koji će time u bukvalnom smislu te
reči postati deo samog koncerta.
Spektakularnog koncerta. Sa najambicioznije rokenrol turneje ikada. Koja će (za sada) nama
najbliže prići 9. maja 2016 u Gradskoj hali u Beču u kojoj će i potpisnik
ovih redova naoružan punim baterijama i praznim memorijskim karticama
fotoaparata čekati u redu da postane deo jednog sasvim novog, do sada neviđenog umetničkog koncepta u rokenrolu.
„Drones”
turneje grupe „Mjuz”.
M(J)UZE
ŽIVOT POČINJE U PEDESETOJ
NAMERNO PRISTUPAČNE MEMORIJE
DEPEŠ MAŠINA
Нема коментара:
Постави коментар