I ovde će i da ostati
Zaboravite
11. septembar, cunami, Šarli Ebdo. Imamo novu temu koja preti da sagori
internet.
Emigranti.
Azilanti. Velika seoba naroda. Kako vam drago.
Reka
izbeglica, ograda, vojska, policija, prevrnuti čamci.
Svi imaju
mišljenje. Mišljenja su različita. Jedni ih se plaše, drugi ih sažaljevaju. I
jedni i drugi konstatuju da je to veliki problem. Fotografija utopljenog
trogodišnjeg deteta kruži internetom.
Treba da ih prihvatimo. Ne treba da ih
prihvatimo. Evropa je fašistoidna. Evropa radi kako treba. Mi radimo kako
treba. Mi radimo kako ne treba.
Svi se
nešto razumeju u posledice i šta sa tim ljudima, a niko ne analizira kako je sve počelo. Niti zašto se sve ovo dešava.
Da
bismo se time pozabavili, moramo da se vratimo par godina unazad. U naletu
sveopšteg „samoosvešćivanja” po severnoafričkim zemljama, SAD feat. CIA
započeli su projekat zvani „arapsko
proleće”. Redom su padali tirani i autokrate u Tunisu, Libiji (Gadafi),
Egiptu (Mubarak). Rušili su ih američki lokalni saveznici sleš Al-kaida. Ona ista Al-kaida koja je
organizovala 11. septembar i ratovala po Avganistanima i Iracima protiv SAD i
njenih saveznika. A kako ni Al-kaida nije uspela da obori režim Al-Asada u
Siriji, još crnji mrak se ponudio da
to odradi za Jenkije. A jedino crnje od profesionalnih terorista su
profesionalni islamski fanatici koji žele da zavedu šerijat ne samo po Bliskom
istoku, nego i u celom svetu. Oni što seku glave nemuslimanima, ruše
starovekovne hramove, kamenuju žene zbog preljube i bacaju pedere sa zgrada.
Islamska država.
Najautokratskiji
režim trenutno na planeti.
Američki
saveznici. Američko čedo. Pušteno sa lanca da se ugnezdi u srce Bliskog istoka
i odatle pusti pipke sve do Libije i Jemena.
I sve
bi se to tolerisalo da ID nije odlučila da postane samoodrživa otimanjem naftnih bušotina i naftovoda. Seci glave u prajmtajmu, ali mojne mi diraš
crno zlato. To smeju samo „Teksako”, „Britiš petroleum”, „Šel” i još par
probranih kompanija.
Tako
preko noći, ID postaje najomraženija država na svetu i meta danonoćnih napada
Amerikanaca i njenih podguznih evropskih saveznika. Ali, ne lezi vraže, ID je infiltriran duboko u sam arapski plebs.
Dobar deo tog arapskog plebsa zapravo i podržava
ono što oni rade. Prkošenje Americi i Zapadu. Zavođenje religijske discipline.
Prodaja nafte bez posrednika.
ID
napreduje. Osvaja teritorije. Rasteruje stanovništvo opakom reputacijom, a nju stiče maksimalnim eksploatisanjem TV-a i
interneta. I tu dolazimo do problema koji opterećuje Evropu ovih meseci, a sa
njom čak i nas, globalno beznačajan narod. Srbe.
Izbeglice.
Sa
širenjem ratnog požara koji nema nameru da se stiša, raste i broj onih koji
napuštaju svoje domove i rodne grude. Sirijci i Iračani beže u Jordan, Liban i
Tursku. Ali se tu ne zaustavljaju. Nastavljaju dalje, do obala Sredozemnog
mora. Preplivavaju u Grčku, hrle u Makedoniju, tutnje kroz Srbiju. Da, i kroz
Srbiju. Ne staju čak ni tu, ni u Mađarskoj. Gađaju 4 zemlje od čitave Evrope.
Nemačku, Švedsku, Holandiju i Englesku.
Cela
Evropa je u panici. Šengen puca kao mehur od sapunice, pojavljuju se ozbiljne
pukotine u samoj EU. Oni koji su izazvali haos na Bliskom istoku su ili bezbedno ušuškani iza Atlantika (SAD,
Engleska) ili žele ravnomernu raspodelu
novopristiglih neželjenih gostiju. Zemlje koje nisu učestvovale u kreaciji i
podršci „arapskog proleća” to ne žele. Mađarska. Slovačka. Češka. Rumunija.
Neke od njih iskazuju i otvoreno
fašističke stavove.
Institucija
ljudskih prava i prava na azil se
raspada u paramparčad.
Evropa
(još) ne gori, ali se davi. A izbeglice pristižu. U hiljadama. U Turskoj ih je nekoliko miliona. Niko ne želi da ih primi, da im ponudi da se zadrže. Oni
hrle napred. Ka svom cilju. Ne odustaju, čak i ako na tom putu rizikuju svoje
živote.
Najveća seoba modernog sveta je u toku.
Ko je jedini zadovoljan ovim razvojem
događaja?
Amerikanci?
Ravnodušni. Njima je igranje ratovima, narodima i državama postalo rutina.
Englezi?
Zabrinuti, ali još uvek bezbrižni. Lamanš je olujni tesnac, a ide zima. Tunel
se da kontrolisati.
Ostatak
EU je u agoniji.
Rusi?
Odahnuli su malo zbog izmeštanja Ukrajine iz fokusa, ali centralnoazijske
muslimanske države mogu biti sledeća meta izbeglica.
Malecni Srbi se nadaju da se granice neće zatvoriti i da će naša kuća pored puta
ostati samo naša.
Izbeglice nikako
ne mogu biti srećne, ne posle svega što preživljavaju na tom paklenom putu.
Sirijcima i Iračanima je sve bolje
od ratnog pakla iz kojeg beže. Pakistanci se nadaju boljem poslu i životu u
Evropi, iako se kod njih ne ratuje. Baš kao ni kod Avganistanaca, barem ne
zvanično. Tamo su već izvršene demokratske promene i tamo bi već trebalo da je
stiglo blagostanje, ali Bože moj, bolje Evropa na grani, nego avganistanski
vrabac u musavoj i gladnoj ruci.
Ne, čak
ni oni ne mogu biti srećni ovime što se dešava i nalaženju posla na crno u
nekoj od zemalja koja ih ne želi.
Ovim
egzodusom, ovim jezivim stampedom, zadovoljan je samo jedan, sada već globalni igrač.
Islamska država.
Sa
jedne strane, željena teritorija se čisti od neposlušnih i potencijalno vojno
sposobnih muškaraca i njihovih porodica. Sa druge, egzodus se odigrava bez
ikakve kontrole i mogućnost infiltracije
je ogromna. „Spavači” u hiljadama
ulaze među izbeglice. „Ćelije” se
formiraju svuda po Evropi dok se muslimanski živalj naseljava van svog uobičajenog prebivališta.
Izbeglice se posle svega doživljenog i preživljenog sigurno neće vratiti tamo odakle su pošle. Možda
neće baš svi dobaciti do željenih
protestantskih destinacija, ali će se zadržati
barem po Istočnoj i Centralnoj Evropi, Srbiji, Makedoniji. Tamo će se povezati sa tamošnjim muslimanima.
Formirati zatvorene zajednice. Širiti
islamski način života. Ne baš šerijat, ali ni zabrađene žene koje ne smeju da
se školuju, voze ili gledaju muškarce nisu loše, baš kao ni tempirana demografska bomba, radikalni
postovi, odricanja i opšta netolerancija prema drugim religijama, običajima i
narodima. A sve to pod plaštom poštovanja ljudskih
prava. Pokoravanje Evrope bez ispaljenog metka, njenim oružjem.
Podmuklo. Velemajstorski. Za poštovanje.
Evropa
je uhvaćena nespremna i platiće cenu slepom praćenju američkog „Velikog brata”. Evropa će morati da sruši
upravo one vrednosti na kojima je sazdana da bi zaustavila ovaj plan.
Plan.
Da,
plan. Savršeni plan Islamske države
da potpuno zavlada Bliskim istokom istovremeno
unoseći nemir duboko u redove svojih
neprijatelja i svih državica i narodića koji joj se nađu na putu.
Ako ih
NATO koalicija napadne na domaćem terenu, kriće
se među civilima i štititi strahom Zapadnjaka od negativnog medijskog
odijuma kolateralnih žrtava.
Ako
krenu da gube na Bliskom istoku, aktiviraće
„spavače” i „ćelije” i dezintegrisati
liniju fronta, šireći je na čitavu Evropu (vidi pod: Šarli Ebdo).
A za
sve to vreme, milioni prognanih će se naseljavati
tamo gde ih nikada nije bilo, množiti se
i na duge staze stvarati uporište među hrišćanima, maksimalno iskorišćavajući empatiju običnog Evropljanima i privilegije koje naša civilizacija
pruža.
Možda
je sve ovo govor mržnje. A možda je i
govor razuma. Kako god, vreme će biti
jedini sudija, baš kao i u slučajevima Bosne i Kosova, da ne idemo dalje i
dublje u nama itekako poznatu prošlost.
In media res.
ОдговориИзбриши