Данашња колумна биће посвећена једном јутарњем разговору двоје ''младих'' у превозу, пречутом између зевања и оног најслађег читања новина преко рамена.
Елем, у аутобус утрчава млади деран од цирка 16 година, задихан, не поштујући златно мушко правило да се за женама и аутобусом никад не трчи. Погубљен он тако среће своју фенси другарицу, сву фул скоцкану у 8 ујутру за средњу школу и креће необавезна конверзација. Узео сам ту слободу да избацим поштапалице типа ''брате'', ''мислим'', ''значи'', ''разумеш'', ''јебига'', не би ли разговор био уопште слушљив. Одвајам увце, и то звучи овако некако:
- ''Е шта има?''
- ''Јао школа, смор, учење, бла-бла...''
(Уопштена конверзација да се пробије лед, пошто младић и девојка изгледа нису баш тако добри другари колико би он то желео)
- ''Ја учим по цео дан, сваки дан од како је почела школа, још ме на све то смара дечко...''
(Иако млада нафракана црнка, посута течним пудером којим би се испунила порција кремпита за двоје, фул искварцована, са огромним наочарима за сунце које заклањају већи део фаце, неизбежним чизимицама на плус 30 и ''шлог руком'', добро зна да се дотични младић ложи на њу, као и цела школа, она жели свима јасно да стави до знања да њу млађи мушкарци не занимају, да је она популарна међу супротним полом и да он ту нема шта да тражи. Свесна да се грло младића стеже, наставља да гази...)
- ''Ја стварно не знам како то више да поднесем, све ме смарају нешто моји момци, после два дана се заљубе, па сам одмах њихова ''душа'', ''срећа'', ''барбика''...
(Нова Лејди Гага поносно изјављује да сви чују, да је она модерна, еманципована млада жена, која нема времена за дубљу везу, и не жели да има разумевања за емоције, јер за њу је време новац. Док распршује илузије младом мастурбатору којем је тема влажних снова, креће у тоталну офанзиву)
- А ти? Јел имаш ти неку девојку?
(Или само по цео дан дркаш на мене?)
- Немам, било је нешто на распусту...
(Класична мушка лаж у тим годинама, кад се голо женско гледало само на екрану компјутера, као аргумент се убацује веза која се не да проверити и чињенично утврдити)
- Ма паметније ти је тако. На распусту је све лепо, кад крене школа, виђамо се сваки дан, долази код мене у блок, цима се око мене, сав се распилави...
(Она је та која је искусна. Она је та која зна шта хоће. Она саветује. Она је зрелија од своје генерације. Она жели слободу, не жели стеге, пред њом је каријера, пред њом је пут избора. Младић тужно гледа нетремице у њене ''виледа'' усне које су упиле нестварну количину сјаја, сурово увиђајући да је једини начин да се са дотичном нахвата нечији рођендан на којем ће сви бити пијани у ''фулу'', а и то би трајало евентуално око минут. Након што је потврдила своју надмоћ над плебсом, млада старлета нагло мења тему, али не и принцип...)
- Јел имаш још фејс? Ја свој нисам имала три месеца, смарао ме. Само још да окачим слике са ''фотошутинга'', да се мало курчим, па гасим, хехе
(Јел знаш ти, млади мој фану, колико ја имам пријатеља тамо? Да ли ти уопште увиђаш размере ложења на мене? Ја сам манекенка, топ модел, а ти, шта си ти?)
Младић ће засигурно у наредним данима редовно посећивати профил, балавити над сликама, и са сетом гледати коментаре маторих перверзњака, од којих ће се неки засигурно преко Фејса и огребати за младо месо. Њен живот ће бити потпун, нови бели ХТЦ мобилни ће јој омогућити да редовно проверава све ''лајкове'', коментаре, да шаље ''кисеве'', срца и ''смајлије'', а посебно ће је радовати коментари њених искомплексираних другарица које ће бити приморане да је хвале, иако је мрзе из дубине душе, да не би испале не-кул пред другима.
Даљу конверзацију спречава излазак двоје младих из аутобуса на Зелењаку, вероватно у правцу Филолошке гимназије.
Он, будући преводилац без запослења, студент ''Мегатренда'' и ''менаџер''...
Она, будући преводилац без запослења, протагонисткиња barely legal порнића кућне продукције, неуспешни фотомодел, швалерка ожењених ћелавих четрдесетогодишњака и супруга ћелавих тридесетогодишњака, мајка ружне деце и поносна власница силикона после тридесете...
Да ли су се тенденције у мушко-женским односима уопште промениле у протеклим деценијама или су наше кремпите ипак имале нешто више да понуде осим сладуњавог, али испразног фила?
Нема коментара:
Постави коментар