O prekretnici kluba iz
Ljutice Bogdana 1a
Više
nema laži i nema prevare. Crni petak je
došao i došao je kasnije nego što su se mnogi kojima je crvena i bela u srcu
nadali. Ali je tu i više nema nazad. Nema ni napred, jer fudbalski klub
„Crvena zvezda” po prvi put u svojoj istoriji neće svojom krivicom učestvovati
u evro-takmičenjima u sezoni 2014/2015. Zbog sankcija smo već propustili period
1992-1995, ali to je bila druga priča. Tada je bila kriva čitava zemlja, pa i njen mučeni sport, a sada smo krivi isključivo i samo mi. Preciznije, krivi smo koliko smo
dužni.
A
nije da se ova nemilosrdna suspenzija u režiji UEFA nije dala naslutiti.
Naprotiv. Izbacivanje iz evro-kupova samo je kruna jedne katastrofalne klupske,
sportske i nadasve finansijske politike od najvećeg uspeha jugoslovenskog i
srpskog klupskog fudbala, titule evropskog prvaka u Bariju 1991, pa do dana
današnjeg. Kulminacija pogrešnih procena, mešetarenja i nedomaćinskog
poslovanje usledila je u poslednjoj deceniji, kada su Zvezdina deca terana iz
kluba, a sumnjivi menadžeri, stranci i polufabrikati od igrača gospodarili terenom
nekada neosvojive tvrđave, „Marakane”.
No,
to je većini sportske javnosti jasno. Niste više morali da budete fudbalski
ekspert, pa da shvatite da većini prvotimaca u srpskom (još uvek) najtrofejnijem
klubu tu nije mesto ni kao rezervama, a kamoli kao nosiocima igre. Najbolji
dokaz za to je bilo i šest punih sušnih
godina bez domaćih titula i plasmana u ligaški deo evro-takmičenja.
A
sada je situacija takva da ni tih kvalifikacija neće biti i sada je valjda i
onim najoptimističnijim „zvezdašima” najzad jasno da je vrag odneo šalu.
Kako
nad prosutim mlekom ne vredi previše kukati, postavlja se pitanje svih pitanja
u teškim situacijama:
Šta i kako dalje?
Za
početak mora se analizirati šta zabrana učestvovanja u UEFA takmičenjima sa
sobom povlači.
Kao
i uvek, treba poći od onoga što je u ljudskoj prirodi da veliča. Od negativnih
posledica.
Ovo
je, bez ikakve sumnje, najveći šamar i
poniženje koji je nekada veliki klub sa Topčiderskog brda doživeo, bruka i
sramota bez presedana i nešto od čega je gore još samo gašenje kluba. Ime
Crvene zvezde danas je sinonim za dugove, neiskreno poslovanje i sve samo ne
poželjna potencijalna destinacija za igrače, trenere, funkcionere i sponzore. To je klub koji ne može sam da reši
nagomilane probleme i potrebna mu je UEFA da ga dovedi u red. Sve to
poslovnu klimu oko „Marakane” čini jako nezdravom i prva posledica toga će biti
vidljiva već kroz nekoliko dana u vidu masovnog egzodusa većine prvotimaca koji
su nakon šest godina najzad uspeli da vrate pehar prvaka nejake srpske lige u
vitrine muzeja na našem najvećem stadionu. To sa sobom povlači zahteve za
raskid ugovora, nemogućnost uzimanja preko potrebnog novca od obeštećenja za
transfere, nove tužbe, dalje gomilanje dugova i drastično slabljenje ionako
nejakog igračkog kadra. Takođe, suspenzija šalje i jaku negativnu poruku jakim svetskim („Gasprom”) i domaćim
brendovima („Telekom”), koji ulažu milionske cifre u evrima da bi se
reklamirali na dresovima i tribinama svake godine. Drugim rečima, Zvezda je u
obiljnoj opasnosti da ostane i bez tih nekoliko retkih, realnih i zdravih
izvora finansiranja zbog eliminacije iz Evrope.
Takođe,
svako dalje nepoštovanje dugova koji još uvek nisu vraćeni može rezultirati još drastičnijom kaznom u vidu
višegodišnje eliminacije iz Evrope ili čak preseljenja u niži rang takmičenja.
Međutim,
kao i uvek u životu i najcrnja noć može roditi sunčano jutro.
Sa
pozitivne strane, u sportskom pogledu se
ne gubi previše. Zvezda punih 6 godina nije igrala u Evropi nakon
septembra, i takva bi je sudbina najverovatnije zadesila i naredne sezone da
joj je dozvoljeno da igra kvalifikacije. Logičan pad na listi bodovanja sa
godinama donosio je sve teže protivnike
u sve ranijim fazama eliminacije, te je tako dugotrajniji evropski put postao
domen naučne fantastike. Kada se na to doda i dramatičan pad kvaliteta igračkog
kadra, koji je počeo da se muči sa estonskim i islandskim ekipama, moglo bi se
čak reći i da nam je UEFA učinila uslugu
da se ne nerviramo previše pored malih ekrana u sezoni kupanja.
Takođe,
ovakva kazna može imati i veoma
dalekosežne posledice na najranjiviji segment FKCZ, njenu Upravu. Ruku na srce, to je mesto i
početka, a nadamo se i kraja Zvezdinog višedecenijskeg tamnjenja. Funkcioneri koji
su u proteklih četvrt veka sedeli podno zapadne tribine „Marakane” glavni su krivci za sve ono što se na
putu crveno-belih sa vrha do današnjeg dna dogodilo. Krivi su, iako se tako ne
osećaju i za to nisu odgovarali. Krivi su
i trebaju da odu. Svi, do jednog. U paketu. I da se ne vraćaju. A to ova
eliminacija može da učini. Da klub učini manje
atraktivnim za malverzacije usled smanjivanja protoka kapitala. Može da nas
očisti nagomilane kvazi-zvezdaške patologije i ljudskog taloga. To mogu da
urade samo neki novi ljudi koji će doći.
Ne političari, jer u Srbiji se odavno niko pošten ne
bavi politikom.
Ne biznismeni, jer oni samo traže uvećanje ličnih
profita.
Ne zaslužni sportski radnici, jer ih to ne kvalifikuje da vode jedan
veliki klub.
Ne.
To
mora biti neko potpuno nov, neiskvaren i
nekompromitovan.
Neko
ko će raditi na duge staze, na
period od minimum pet ili deset godina.
Neko
ko neće zaluđivati raju na tribinama
pričama o titulama, Ligama Evrope i Ligama šampiona.
Neko
ko neće juriti polovne crnce i
iskusne igrače koji izlazak iz povreda žele da provedu u crveno-belom.
Neko
ko će se okrenuti sasvim solidnom,
ali potpuno dezogranizovanom omladinskom
pogonu kojem će dati pravu šansu u prvom timu i od prodaje te „zvezdine
dece” vraćati akutne dugove.
Neko
ko će biti realan, odmeren, odsečan i
nepokolebljiv u bolnim i sporim reformama koje nam predstoje ako želimo da
preživimo.
Neko
ko je spreman na odricanje, žrtve i
nenormalan pritisak dugovanja i nerealne sportske javnosti.
Neko
ko je samim tim, ništa manje od
nadčoveka.
A
kako smo sa nadljudima u hroničnoj nestašici, još uvek nije kasno za katanac na
ovu i pokretanje neke druge Crvene
zvezde, iz „beton” lige, sa nekim novim
entuzijastima i nekim novim klincima
u crveno-belom na terenu i tribinama.
