TRI FILMA: TOPLO

O toplo-hladnoj filmskoj jeseni 2014 (deo prvi)

– Zdravo, Holivude. Dobrodošao u klub posrnulih kinematografija. Možeš da sedneš tu, između engleske i francuske filmske industrije.

– Jesu i tebe ovde poslali istinski i verni filmofili?

– Gledaj svoja posla, engleska fabriko celuloida.

– U redu, ne moraš odmah da se duriš. Samo sam htela da budem druželjubiva.

– Holivude, primećujem da ti je neprijatno zbog ove opaske Ostrvljana. Smem li znati zašto.

– Ne odgovaram na glupa pitanja filmskih kritičara.

– Eh, tako sam i ja počela. Uobraženost je prešla u samosažaljenje, samosažaljenje u depresiju...

– U redu je, francuska kinematografijo. Ovde ne osuđujemo nikoga.

– Mislim da je sve ovo bila jedna velika greška. Vidimo se, gubitnici.

– Polako, Holivude. Nema potrebe za takvim ponašanjem. Ovde smo da pomognemo, da saslušamo jedni druge, da nađemo rešenje problema.

– Ja nemam nikakvih problema.

– Ako je suditi po aktuelnoj filmskoj jeseni, ta tvrdnja ne može biti dalje od istine.

– Šta? Pa ove jeseni sam pokidao. Jeste li videli ocene na Imdb-u? Sve preko osmice. Kada ste vas dve poslednji put dobile preko osmice. Kada?

– Ihaj, odavno.

– Tako sam i mislio. Ova jesen je bila moj povratak ne velika vrata. U svim žanrovima. Imao sam barem tri ozbiljna dramska filma koja su oduševila i publiku i kritičare. A to je više nego što ste vas dve uradile u prethodnih nekoliko decenija.

– Nema potrebe za ljutnjom, Holivude. Sedi, ispričaj nam šta si nam to spremio u smiraj 2014.

– U redu, ali nemam mnogo vremena. Žurim u 2015, u niz spektakularnih oživljavanja i nastavljanja franšiza.

– To me kao kritiku ne zanima  previše. Pričaj nam o tim tvojim novim dramama koje su ispunile bioskopske sale u poslednjih nekoliko meseci.

– Dobro, idemo redom. Za početak imate istinitu priču o posadi američkog tenka „šerman” u Drugom svetskom Dejvida Ajera (režija „End of watch”, scenario „Dan obuke”). „Bes” vam je teška i sumorna ratna drama, odlično odglumljena i realistično prikazana...

– Izuzev onih svetlećih metaka koji izgledaju kao laseri iz „Ratova zvezda”.

– Ne dobacuj, engleska kinematografijo...

– Samo razmenjujem neke utiske sa koleginicom. Molim te, Holivude, nastavi.

– Elem, Bred Pit i Majkl Penja su standardno pouzdani, mladi Logan Lerman je sve bolji i bolji, a pravo iznenađenje predstavlja poslovično neubedljivi Šaja Lebuf kao religiozni fanatik-nišandžija pod nadimkom „Biblija”.

– To ti priznajemo. Šaja je ovog puta odličan.

– Haleluja. Počela sam da se pitam ko je agent tom dečku. Čisto da ga spojim sa mojim Mekavojem, da i on dobije sličnu priliku. Prilike. Pregršt prilika.

– Holivude, molim te, nastavi. Odlično ti ide.

– Rame uz rame sa Šajom je i zastrašujući Džon Berntal. Scena bitke tri „šermana” sa jednim nemačkim „tigrom” predstavlja akcioni, a odlično napisana i perfektno izreširana scena u stanu predstavlja dramski vrhunac filma.

– Sve stoji. Ekipa je sjajna. Utegnuta i uravnotežena. A scena sa dve Nemice je savršena...

–... klaustrofobična...

–... urnebesna...

– Voleo bih da si se tu zaustavio.

– Govori glasnije. Ne razumem te od tog tvog francuskog akcenta.

– Kažem: „Volela bih da si se tu i zaustavio.”

– Ne dopada ti se završna scena?

– To je blaga reč.

– Ovoga puta moram da se složim sa koleginicom.

– Zar i ti, engleska fabriko celuloida?

– Da, i ja. Volela bih da je kraća, manje patetična i barem malo realističnija.

– Ti već dve decenije ne možeš da se otreseš tog „rambovskog” kompleksa.

–Kompleks... ja...  kritiko, ja stvarno ne moram da slušam više ovo...

– Nažalost, anglo-saksonci su u pravu ovde. Ta scena je bila potpuno bespotrebna.

– I izgleda kao da ju je stvorila jugoslovenska kinematografija.

– I to ona  stara. Partizanska.

– Kako se zvao beše režiser, podseti me. Vu... Bu...

– Bulajić. Veljko Bulajić.

– Jeste, Bulajić. I onaj njihov legendarni glumac što je pobio pola Vermahta. Živojinović. Bata. Velimir.

– Da, da. I oni bi ti pozavideli na sceni obračuna petorice tenkista sa tri stotine golorukih SS-ovaca u poslednjih pola sata „Besa”.

– Bi, kako ne bi. Kako bi izgledala „Sutjeska” ili „Neretva” da je imala tvoj budžet i tvoju produkciju...

– No, dobro, slažete li se da je u pitanju ipak dobar film?

– Dobar, da. Odličan, ne.

– Nažalost, samo dobar. Šteta.

– Jeste, šteta. Da je kraći za petnaest minuta i sa malo realnijim krajem, bio bi baš dobar.

– Ovde bih i zaključio našu prvu seansu, pošto nam je vreme isteklo. Sa konstatacijom da je „Bes” kvalitetna ratna drama. Holivudova najbolja još od „Spasavanja redova Rajana” i „Pada crnog jastreba”. Da li ti je takav zaključak po volji, Holivude? Shvatiću to tvoje ćutanje i klimanje glavom kao „da”. Nadam se da se vidimo i sledeće nedelje. U isto vreme?

– Vratiću se. Budite u to potpuno sigurni.

– Ne sumnjamo, Holivude. Ne sumnjamo.


SLIČNE TEME:
MONTEVIDEO, NE VIDIMO SE!
TRKA ZA ŽIVOTOM
PRLJAVI „OSKAR”
SILA GRAVITACIJE
VOZI!