Treći deo moskovskih dnevnika
Sve mi epohe lepo stoje - Moskva danas
Kada sam se u maniru svakog pravog štrebera pripremao za putešestvije u
Moskvu kopajući po internetu i vodičima, bio sam spreman za malo veću i
raskošniju verziju Bukurešta, koji sam posetio devedesetih godina prošloga
veka. Široki bulevari, nečovekomerni trgovi i beskrajni nizovi identičnih
socijalističkih stambenih blokova u gotskom stilu. I zbilja, od Moskve sam to i
dobio. Ali i toliko toga pride!
Možda i najveći utisak iz posete ruskoj prestonici bila je neverovatna
raznovrsnost arhitekture. Za grad koji bije glas da je surov u svojoj
monumentalnosti, ta činjenica predstavljala je iznenađenje i otkrovenje. Jednom
rečenicom, današnja Moskva nije više ona ista Moskva od pre dvadeset ili
trideset godina.
Dva su osnovna razloga koja su omogućila potpunu graditeljsku renesansu
u najsevernijem evropskom milionskom gradu. Prvi je potpuni otklon od
dosadašnje urbanističko-arhitektonske prakse utemeljene na komunističkom
modelu. Rusi, Rusija i Moskva vekovima su uništavali istorijske slojeve sa
promenama političkih uređenja. Nekada su to radili sami, nebrigom i nemarom
koji je donosio razorne požare, a češće su to radili strani okupatori. Jednom
je to čak bila i kombinacija ova dva modela razaranja (samozapaljivanje 1812).
Komunizam je u tom uklanjanju tragova prethodnih vekova bio najtemeljniji,
uništivši čitave kvartove i dragocene crkve i manastire zarad prolaska ogromnih
bulevara i bezličnih stambenih blokova za smeštaj miliona novopridošlih
stanovnika. Posledica toga je bespovratan gubitak dobrog dela duha samog grada
i opasan proces koji je, srećom, zaustavljen devedesetih, a potpuno preokrenut
u ovom veku.
Svi mi stilovi lepo stoje - Crveni trg
Moskva je iz pepela svojih istorijskih aveti podigla veliki broj
istorijskih objekata, pre svega religijskih. Crkve i manastiri su
rekonstruisani na osnovu starih planova i fotografija, ali se na tome nije
stalo. I postojeći oronuli pravoslavni hramovi dobili su novi život programom
obnove i sanacije, zablistavši tako punim sjajem posle skoro čitavog veka. Ukupan
broj crkava koje Moskva poseduje nadmašuje čak i onaj koji se može videti u
Rimu, dajući pritom ljudima iz struke i običnim turistima priliku da izbliza
zavire u jedinstveni „ruski” ckrveni stil, kombinaciju azijskih i baroknih
dekorativnih i konstruktivnih elemenata.
Revitalizacija i rekonstrukcija predstavljaju, međutim, samo jednu
polovinu tajne moskovske arhitektonske i urbanističke renesanse. Za razliku od
prethodne ekipe neimara, moderni gradski oci odlučili su da ne ponove njihovu grešku i u
potpunosti zaustavili proces graditeljskog revanšizma. Rezultat je nešto
istinski jedinstveno i na specifičan način veoma šarmantno.
Više nego ikada dosad u svojoj istoriji, Moskva je jedna neverovatna
mešavina arhitektonskih stilova i epoha. I ti stilovi i te epohe stoje jedni
pored drugih potpuno ravnopravno, bilo da je u pitanju srednjovekovna crkva,
staljinistička administrativna zgrada ili neki sasvim moderan objekat
futurističkog izgleda. Sve to zajedno čini spoj koji se retko može sresti i u
arhitektonski cenjenijim gradovima, jedan kompozicioni kuriozitet i dragoceni
uvid u genezu istorijskog i vizuelnog identiteta Moskve.
Ruski parlament, modernizam unutar zidina srednjovekovnog Kremlja
Obnova i razvoj predstavljaju, dakle, drugu polovinu osnovnih postulata na
kojima počiva moderna ruska građevinska industrija. Kada je u pitanju proces
obnove, interesantno je i veoma značajno da se ne obnavljaju samo bogomolje,
već se to čini i sa brojnim javnim prostorima. Naime, lokalna vlast je nakon
ekspanzije novih stambenih i poslovnih kvadrata devedesetih prevazišla
postulate liberalnog kapitalizma i pristupila sveopsežnom podizanju javnog
interesa u urbanizmu na noge. Pomoć u tom procesu su imali i u vizijama velikih
parkova i širokih pešačkih tokova socijalističkih planera. U Moskvi se trenutno
obnavlja ili se obnovilo svih 59 (pedeset i devet!) parkova, mnogobrojne
sekundarne i tercijarne kolske saobraćajnice se pretvaraju u pešačke zone, a prvi put u svojoj novijoj istoriji, grad
silazi na obale istoimene reke koja protiče kroz njega. U tome se pomoć traži i
od stranih planera, što za posledicu ima skandinavsko-holandski šmek priobalja
uz park Gorki i novu Tretjakovu galeriju.
Park Caričino
Dah modernog i kosmopolitskog prisutan je ne samo u trajnim
urbanističkim zahvatima već i u programu sveopšte bicklizacije, kao i u
privremenim postavkama, izložbenim prostorima i manifestacijama koje se svakoga
dana odvijaju u moskovskim parkovima i pešačkim zonama. Prvi put u skorijoj istoriji, građani Moskve
željno izlaze na površinu svog grada i u njemu uživaju i na načine koji u sebi
ne nose premisu putovanja sjajnim sistemom podzemnog metroa. Naličje se ogleda
u strahovitim gužvama u parkovima i na ulici u povoljnim meteo uslovima ili u
nedostatku uređenih biciklističkih staza u gradu, ali to ne umanjuje sveukupni
utisak da se nalazite u nekom Njujorku sa predistorijom.
Ruku pod ruku sa obnovom, ponosno korača i razvoj podgrejan plamenom
dolara zarađenih rekordnim eksploatacijama nafte, gasa i rudnih bogatstava,
koji su na noge podigli ekonomski posrnulog giganta u poslednjoj deceniji.
Količina novca koji se u Moskvu ulaže je prosto zaslepljujuća. Gotovo da ne
postoji deo grada koji nije raskopan ili niz objekata bez barem jedne zaštitne
cirade što skriva neko novo gradilište. Obilaznice, metro linije, javni
prostori i objekti, moderne poslovne i stambene zgrade i kompleksi se takmiče u
svojoj raskošnosti i nekoj novoj megalomaniji stvorenoj da iskažu sjaj i snagu
modernog ruskog društva.
Moskovski „Siti”, grupacija od 6 poslovnih kula visine preko 200 metara
sada dominira ruskom prestonicom iz svake tačke grada. Preko 300.000 kvadrata
poslovnog prostora do pre godine postojalo je samo na papiru poznatih svetskih
arhitekonskih biroa, a sada su stvarnost i novo obeležje panorame grada. Iako
izbliza deluju surovo i fascinantno, tih šest kula ipak nije urbanistički
bačeno iz kosmosa bez prethodnog analiziranja prigodne lokacije za tako jednu
odsečnu i dramatičnu intervenciju u gradskom tkivu. „Siti” je smešten daleko od
istorijski značajnih celina i objekata, uz obalu reke i kao novi magnet
atraktivnosti predviđen da oživi čitav jedan deo grada.
Moskovski ''Siti'' ili ''Yes, we can'' moto ruske arhitekture i urbanizma
Da sve ne bude idealno, pobrinula se najnovija ekonomska kriza prouzrokovana
sankcijama Zapada i obaranjem cene nafte, koja je uspela da uspori neumitni
točak napretka i razvoja. Pa ipak, jedan tako veliki i moćan sistem je u svojoj
istoriji preživeo i teže stvari, te se
zbog celokupne svetske ekonomije i kulturne baštine nadam da će to uspeti i
ovaj put. Bilo bi sjajno posetiti Moskvu u istom vernom društvu i za 20 godina,
videti dokle se ovaj fascinantni grad razvio i obići naše perfektne domaćine. I
verovatno podjednako interesantno kao i u leto 2014.
SLIČNE TEME:
Нема коментара:
Постави коментар