TEROR(ISANJE) ČITAOCA

O nezamenjivoj magiji knjige

U eri opšte digitalizacije društva i prelaska sa latopova na tablete i „pametne” telefone, jedan drevni vid komunikacije proživljava najteže trenutke u svojoj bogatoj istoriji upotrebe. Uz bespovratno izgubljenu privatnost, knjige predstavljaju najveće žrtve celokupnog napretka civilizacije kroz kompjuterske i internet tehnologije. Svet se ubrzao, smanjio i otvorio. Vremena i strpljenja za štampanu reč je sve manje. Traže se kraće i dinamičnije forme, koncentrat informacija i skraćenice. Elektronske knjige ne postižu tiraže svojih papirnih prethodnica i njihovo tržište lagano izumire ili se transformiše u nedovoljno atraktivne forme.

Kako sada stvari stoje, knjiga će uskoro nestati kao vid širenja ideja među ljudima, ili će biti svedena na nivo muzejskog artefakta.

Lično, nemam nameru da u tome učestvujem. Nazovite me romantikom, ali ima nečega izrazito ritualnog u poseti knjižari, mirisu sveže štampe i pisanju posveta na prvoj beloj strani. Tablet nikada neće ostavljati tragove olova po prstima, ali će zato umoriti um i oči blještavim ekranom. Skrolovanje točkićem miša mi ne može zameniti okretanje stranica i uzbuđenje od završetka jednog i početka novog poglavlja. Kao što su osećaj i atmosfera uranjanja u „paperback” izdanje u rukama neuporedivi sa bezličnim svetlom laptopa u krilu. Osećaj koji lagano iščezava sa blogovima i onlajn izdanjima. Osećaj redak, nastao u vremenima kada je štampana reč bila jedini prozor u svet. Osećaj otkrivanja novog sveta.

 Baš takav osećaj ćete imati dok u rukama budete držali knjigu misterioznih korica i pretećeg naziva, „Teror” Dena Simonsa. Već sa krajem uvodnog poglavlja ovaj majstor fantastike i horora će vas uveriti da „Teror” to istinski i jeste.

Teror likova.

Teror čitalaca koji u njegov svet stupaju.

Teror memorisanja svih likova, njihovog povezivanja i obrade detaljnih objašnjenja.

Teror nepuštanja knjige iz ruku.

Teror koji goni čitaoca da hrli dalje niz belinu svojih stranica, lišavajući ga i najmanjeg predaha. 

Teror svih vaših strahova, zbog kojih ćete se osvrtati za sobom i nemirno spavati.

Pravi, pravcati teror.

Jedna nepodnošljivo napeta priča u kojoj se prepliću realnost i fantastika, činjenice i nadrealno, istorijsko i fikcija.

Jedna sjajna knjiga, čak iako vas horor, avantura i istorija ne interesuju previše.

„Teror” je sve to. Roman sa realnom istorijskom postavkom, koju autor razvija u nešto sasvim drugačije. Njegovi likovi su svi do jednog zaista i postojali. Bilo ih je preko 150 kada su sredinom pretprošlog veka krenuli na najveću polarnu istraživačku ekspediciju u istoriji, pod pokroviteljstvom Ratne mornarice Ujedinjenog Kraljevstva, koja im je i ustupila dva posebno pripremljena broda za tu priliku. „Ereb” i „Teror“.

Svet se u to vreme bespovratno menjao. Parne mašine su stidljivo zauzimale mesto jedrima, a daleki sever Zemljine kugle se po prvi put susretao sa belim čovekom. Belim čovekom koji je uporno tražio „severni prolaz” između Atlantika i Pacifika duž obale Kanade. Belim čovekom što je svojim dolaskom poremetio prirodnu ravnotežu životinjskog i duhovnog sveta Eskima. Belim čovekom koji će zbog toga proći kroz pakao. Belim čovekom koji će zbog toga gorko zažaliti.

Istorijski spisi se slažu u jednom. Ekspedicija pod komandom iskusnog ser Džona Frenklina se nikada nije vratila kući. Malobrojni tragovi što su ih pronašli spasioci tri godine nakon njihovog nestanka nisu ponudili neku smislenu teoriju o tome šta im se zapravo desilo i kako su skončali. Simons se bavi baš time. I čini to na maestralan način.

Lično nisam ljubitelj ere jedrenjaka i tog stoleća, ali me je pisac neprimetno naterao da o tom svetu sve naučim. Uvukao me je na palubu „Terora” i stavio u kožu kapetana Krozijera. Obučio me kako da se borim sa hladnoćom, skorbutom, glađu i pobunama gladne posade na ivici nerava. Den Simons me je, za tih 600 strana, učinio članom svoje posade. Nisu mu bile potrebne ilustracije da mi omogući da u svojoj glavi oslikam turobnu i surovu pozornicu Severnog pola, „Ereba” i „Terora” zarobljenih u ledu, skučenih i zagušljivih potpalublja. Ne. Radio je to rečima. Štampanim rečima na žućkastom papiru. Rečima koje su opisivale, rečima koje su zgražavale. Rečima koje su oživele jednog od najfascinantnijih literarnih čudovišta svih vremena. Belog stvora sa leda. Surovog bića što odnosi jednog po jednog člana Krozijerove i Frenklinove posade. I to radi nemilosrdno, metodično i nezaustavljivo poput vanzemaljca iz serijala „Osmi putnik”. I radi to tako uverljivo, da čitalac ima utisak da baš pred njegovim očima pilot Blanki poput artista na trapezu beži od smrtonosnih kandži penjući se po jarbolima i užadima „Terora” u antologijskoj sceni zbog koje ćete zaboraviti da dišete. Sceni dostojnoj nekog velikog reditelja u ekranizaciji za koju kao da je i bila pisana. Baš kao i scena novogodišnjeg maskenbala u kojoj će vam celo telo goreti od nagoveštaja vrhunca nadrealnosti cele ove priče. Priče koja svom Rubikon prelazi baš pod tim maskama i nakon toga nezadrživo hrli ka svom neumitnom kraju. Kraju koji će vam konačno dati odgovore na sva pitanja što ih sebi postavljate još od prve stranice knjige. Možda nećete biti zadovoljni tim odgovorima. Možda ćete očekivati više od tih odgovora. Možda ćete shvatiti da su ti odgovori zapravo bili i jedini mogući nakon svega što ste prošli čitajući „Teror”. Da su Krozijer, Irving i Kornelijus Hiki zapravo i zaslužili svoje sudbine. Da Nemušta nije bila višak u celoj priči. I da je beli stvor mnogo više od toga što ste mislili da jeste. I jeste. Baš kao i ova knjiga.

Prava, pravcata knjiga. Magično hipnotišuća u svojoj uverljivosti, zastrašujuća u svojoj realnosti, metodično pripremljena, majstorski opisana i znalački napisana knjiga. Knjiga. Ne e-book. Ne audio book. Ne .pdf. Ne blog. Knjiga od papira i olova. Knjiga koju treba da kupite u knjižari ili je pozajmite u njenom analognom obliku. Knjiga koju je preporučljivo čitati baš u zimu, pod ćebetom, dok napolju veje sneg i zavija vetar. Knjiga koju treba da pročitate iako niste ljubitelj ovog žanra. Čak iako niste ljubitelj knjiga uopšte. Odlična knjiga. Odličnog pisca.