89.MINUT

O zaustavnom vremenu srpskog fudbala

FOTO: static.mondo.rs

Najnovije izmene sistema takmičenja u domaćoj fudbalskoj ligi naterale su me da konačno sednem za kompjuter i napišem pokoju i na tu temu. Ko zna koje po redu šminkanje i šibanje mrtvog kljuseta naravno neće ništa promeniti, izuzev nešto zanimacije za zaposlene u FSS. Osnovni problemi najmasovnijeg sporta u našoj zemlji će i dalje biti tu. Kvalitet igre, igrača, timova i reprezentacije, regularnost, konkurentnost, bezakonje, nemaština, lešinarenje, da navedem samo neka od onih najbitnijih. Plej-of, dvokružni ili trokružni sistem, 12 ili 16 klubova, potpuno je svejedno. Kao i uvek na ovim prostorima, problem se rešava naopačke, tj. sa kraja. Narodski rečeno, kupujemo „armani” odelo, a noge su nam bose. A noge su nam u ovom slučaju stvar koja se najviše prenbregava u svim „reformama”  srpskog fudbala od raspada bivše SFRJ.

Infrastruktura.

Da se odmah razumemo, pod infrastrukturom se ne podrazumevaju samo reflektori, koje FSS šakom i kapom proteklih nekoliko godina. Kao što već rekoh, džaba nam odelo ako su nam noge mokre. Preciznije, džaba nam noćni termini odigravanja kada nam se igrači klizaju po oranicama i kaljugama. I to bukvalno.

Baš zbog toga, predlog koji sledi baziran je na eliminaciji klubova i gradova koji ne mogu da ponude minimalne uslove za odigravanja čak i ovog i ovakvog prvenstva u Srbiji. Infrastruktura je prvi i najveći problem našeg fudbala, ali nije i jedini. Ovaj program će se baviti i sa dugovima, huliganima i tek na kraju pravilima samog takmičenja.

Kao i svaki program, nerealno je očekivati da zaživi u punoj meri od samog starta i zahtevaće faznost i deobu troškova po sezonama. Zato će i svaka od četiri oblasti biti uređena tek na isteku perioda od četiri godine. Svako neispunjenje za sobom će vući sve veće i veće kazne koje će na kraju dovesti do eliminacije ukoliko se ne ispoštuju minimumi zahteva.

Koji su to minimumi i u kojem roku se moraju zadovoljiti?

STADIONSKA INFRASTRUKTURA

Prva godina: uvođenje terena minimalnih dimenzija 105X68m, sa adekvatnom podlogom od prirodne ili veštačke trave i drenažom. Uređivanje minimum dve klimatizovane svlačionice sa toplom i hladnom vodom, smeštenih na odgovarajućem udaljenju od terena.

Druga godina: Reflektori minimalne snage od 1400luxa ka fiksnim kamerama sa odgovarajućom trafo-stanicom. Uređivanje pokrivenih VIP i novinarskih loža, minimalnih kapaciteta 250, odnosno 50 mesta, zajedno sa salom za pres-konferencije i VIP salonom koji moraju imati zasebni ulaz i određeni broj parking mesta (minimalno 100). Obavezni prostor za minimum četiri kamere sa nesmetanim pregledom terena, kao i kabina za dve režije.

Treća godina: Uređivanje tribina. Minimalni kapacitet stadiona za odigravanje utakmica JSL od 4.500 stolica na minimalno dve tribine, od toga minimalno 900 namenjenih gostujućim navijačima u ograđenom sektoru sa zasebnim ulazom. Zabranjeno stajanje na tribinama. Ukidanje svih ograda prema terenu, izuzev na sektoru za gostujuće navijače (vidi pod: Huligani). Obezbeđivanje nesmetane linije pregleda sa svakog sedišta na tribinama. Uređenje mokrih čvorova, blagajni i punktova za snabdevanje u okviru tribine.

Čevrta godina: Pokrivanje svih tribina trajnom konstrukcijom koja bi je štitila od atmosferskih nepogoda. Formiranje spoljašnje fasade objekta stadiona na svim tribinama. Uređivanje pešačkih i kolskih pristupa stadionu. Obezbeđivanje potrebnog broja parking mesta za posetioce i nadležne službe.

Sistem kažnjavanja u slučaju neispunjenja zahteva:

Prva godina: bez kazne.

Druga godina: igranje na neutralnom terenu koji ispunjava sve zahteve.

Treća godina: finansijski penali i oduzimanje bodova.

Čevrta godina: izbacivanje u niži rang takmičenja.

Razlika u uslovima za objekte klubova koji se takmiče u Prvoj ligi Srbije:

Minimalni kapacitet tribina od 1.500 sedišta (300 za gostujuće navijače). Nisu neophodni reflektori. Nije neophodno pokrivanje svih tribina.

DUGOVI       

Dug je zao drug. Gotovo da nema tima u svim rangovima takmičenjima koji nije njima opterećen. To ne znači da se to može dalje tolerisati. Od svih problema, ovaj će imati najskuplje rešavanje i biće sasvim sigurno i mesto na kojem će većina klubova pokleknuti i ugasiti se.

Prva godina: obavezno saniranje „sportskih dugova” (dugova prema bivšim igračima, trenerima i funkcionerima, menadžerima i agencijama i drugim klubovima).

Druga godina: obavezno regulisanje dugova prema državi (komunalije, porez, FSS).

Treća godina: obavezno regulisanje dugova prema privatnim poveriocima i vraćanje pozajmica firmama i pojedincima.

Četvrta godina: obavezno regulisanje dugova prema komercijalnim bankama putem isplaćivanja dugova ili dugoročnim reprogramom dugova kroz realne zajmove odobrene od strane nezavisnih finansijskih kontrolora.

Sistem kažnjavanja u slučaju neispunjenja zahteva:

Prva godina: bez kazne.

Druga godina: oduzimanje bodova

Treća godina: izbacivanje u niži rang takmičenja.

Četvrta godina: gašenje kluba i stečaj.

Kada su u pitanju menadžeri i odliv sve mlađih igrača u inostranstvo kao velikih zala domaćeg, ali i evropskog i svetskog fudbala, rešenje se u postojećoj zakonskoj regulativi (Bosman, sloboda kretanja igrača, mogućnost sklapanja individualnih ugovora o menadžerisanju) ni ne nazire. Jedino što se može učiniti jeste sanacija celokupnog finansijskog i infrastrukturnog stanja u klubovima, koji će dovesti do podizanja kvaliteta same lige i igre, kao i šansa za sve više mladih igrača da budu deo prvog tima (vidi pod: Licenciranje igrača), što bi na indirektni način stimulisalo igrače da ostanu što duže u domaćim klubovima koji bi sada bili dovoljno finansijski stabilni da im iste ili slične uslove kao i menadžeri i agencije.

HULIGANI    

Infrastruktura neophodna za borbu sa huliganima:

Prva godina: kontrola ličnih podataka prilikom kupovina karata.

Druga godina: uvođenje aparata na ulazima.

Treća godina: uvođenje sistema CCTV.

Četvrta godina: izgradnja centra za kontrolu bezbednosti na stadionu.

Sistem kažnjavanja u slučaju neispunjenja zahteva:

Prva godina: bez kazne.

Druga godina: igranje na neutralnom terenu koji ispunjava sve zahteve.

Treća godina: finansijski penali i oduzimanje bodova.

Čevrta godina: izbacivanje u niži rang takmičenja.

Lakši prekršaji: verbalno i vređanje transparentima, bakljade, sukobi van stadiona.

Prvi prekršaj: finansijska kazna.

Drugi prekršaj: dvostruka finanijska kazna i igranje bez navijača na gostovanjima.

Treći prekršaj: trostruka finanijska kazna i igranje na domaćem terenu bez publike.

Četvrti prekršaj: oduzimanje bodova i suspenzija stadiona na polusezonu.

Teži prekršaji: materijalna šteta na objektu stadiona, sukobi na tribinama, uletanje navijača na teren.

Prvi prekršaj: finansijska kazna i igranje na domaćem terenu bez publike

Drugi prekršaj: dvostruka finansijska kazna i suspenzija stadiona na polusezonu.

Treći prekršaj: trostruka finanijska kazna i oduzimanje bodova.

Četvrti prekršaj: izbacivanje u niži rang takmičenja.

PRAVILA I SISTEM TAKMIČENJA

Licencniranje igrača i trenera:

Maksimalni broj igrača koji se mogu licencirati u jednoj polusezoni: 25.

Maksimalni broj stanaca u ekipi: 3

Maksimalni broj „komunitaraca” (igrača sa prostora bivše SFRJ): 3

Ukidanje dvojnog državljanstva za igrače iz Crne Gore i BiH.

Minimalni broj godina života za strance koji apliciraju za srpsko državljanstvo: 5.

Minimalni broj igrača poniklih u klubu u ekipi: 5

Minimalni broj igrača mlađih od 19 godina u ekipi: 5

Maksimalni broj igrača na dvojnoj licenci: 3.

Obavezna FIFPro licenca za prvog trenera i pomoćnika.

Sistem takmičenja:

Smanjenje broja klubova u JSL i PLS sa 16 na 12 izbacivanjem po 4 poslednjeplasirane ekipe u naredne tri godine (prva u postojećem formatu).

Uvođenje plej-of i plej-aut sistema u JSL i PLS. Šest najboljeplasiranih ekipa igra plej-of, a šest poslednjeplasiranih ekipa igra plej-aut. Četvorokružni sistem odigravanja utakmica (44 utakmice po sezoni).

Eliminacija dve poslednjeplasirane ekipe iz JSL na kraju sezone (po isteku perioda od 4 godine).  Napredovanje prve dve najboljeplasirane ekipe iz PLS u JSL. Baraž desetoplasirane ekipe iz JSL i trećeplasirane ekipe iz PLS za popunu JSL (dve utakmice). Eliminacija četiri poslednjplasirane ekipe iz PLS u Drugu ligu. Napredovanje najbolje plasiranih ekipa svake od četiri druge Druge lige u PLS.

Početak takmičenja 1. jula. Kraća letnja (druga polovina maja i jun) i zimska pauza (druga polovina decembra i januar). Završetak takmičenja u maju. Redovno igranje sredom i vikendom.

Ponovno pokretanje Superkupa (jedan meč između šampiona i osvajača Kupa) i njegovo odigravanje u slobodnom terminu u avgustu.

Menjanje grada domaćina finala Kupa i Superkupa na godišnjoj bazi.

Pronalaženje generalnog sponzora za JSL, PLS, Kupa i Superkupa.

Dugoročni ugovor o TV-prenosima i prenosi 3, 6, 9 i svih 12 godina u svakoj od naredne četiri sezone…

Možda je sve ovo utopija i traćenje slobodnog vremena. A možda je i jedini mogući način da se već jednom zavede red na terenima diljem Srbije. Jedno je sigurno. Ukoliko bi se prihvatila ovakva ili slična platforma, moguća su samo dva ishoda. Ili će srpski fudbal početi da liči na takmičenja u okruženju (Hrvatska, Rumunija, Bugarska) ili će se svesti na amaterski. U svakom slučaju, postojeće stanje je neizdrživo i neodrživo.

 Štagod sa vremena na vreme ubola ćorava koka iz mlađih reprezentacija…


SLIČNE TEME:
SELEKTORE BUDI DRUG