четвртак, 11. октобар 2012.

ПАРАДА ПО НОСУ

Иако је неспорно да се ради о теми која је изузетно осетљива, и о којој сви имају некакво мишљење, те самим тим нема неодлучних, покушаћу да ствари посматрам што је могуће прагматичније и практичније.

Чињенице:

Хомосекусализма је увек било кроз историју.

Хомосексуализам је и данас присутан у свим друштвима на планети.

Хомосексуализам ће увек бити део људске цивилизације, у већој или мањој мери.

Хомосексуализам је тема о којој сви имају став.

Хомосексуализам је код нас феномен недавно препознат и признат и кроз законодавни систем усвајањем закона о поштовању права на сексуално опредељење.

Шансе да тај закон буде примењиван су исте као и за законе који регулишу и много теже и комплексније теме (кривични закон, закон о повраћају имовине, итд)

Око тематике права хомосексуалаца нема неодлучних, људи их или подржавају или се оштро противе презентацији тих и таквих права. Неодлучни се своде на ниво статистичке грешке.

Србија је земља измучена ратовима, санкцијама,  погибељном спољном, унутрашњом и економском политиком, земља без идентитета, а Срби народ без свог националног бића, и елементарног заједништва као основе поновне градње основне ћелије друштва (породица), а након тога и целокупног система вредности, те државничког апарата, који су систематски уништавани деценијама.

Србија је земља која је доживела велики одлив интелектуалаца у иностранство, уз константан виши ниво морталитета у односу на наталитет. Четврта смо најстарија земља у Европи (40,1 година) и до 2020. ћемо остати без 20% популације.

У Србији тренутно око милион људи живи на граници сиромаштва, преко милион је незапослених, још толико запослених на буџету и администрацији, уз непознат тачан број запослених у сивој економији, и оних са фиктивним радним местима. Буџетски дефицит је огроман, земља се све више задужује, нема страних инвестиција, плате падају, људи остају без посла, док цене неумитно расту ка тржишним. Око 20% становништва је неписмено, пасош има 7% Срба, а иностранство је видео тек десети део оних који имају путне исправе.

Светска економска криза потреса темеље водећих светских економија, и домино-ефектом је стигла и до Србије, која за сада са њом не излази на крај на правилан начин, уз државну стратегију.

Србија је демократска земља, а демократија као што то врло добро знамо јесте владавина 51% популације.

Велика већина српског народа се најоштрије противи одржавању Параде поноса, а у противљењу предњаче хулигани, најекстремније десничарске, профашистичке и клерикалне организације, праћене религиозним фанатицима (ако таквих уопште има у Србији).

Параду поноса представници српских снага безбедности сматрају скупом највишег нивоа ризика.


Шта ЖЕЛИ да се постигне овом манифестацијом у Србији?

Поворка поноса слави право сваког појединца на самоопредељење, тј. пропагира толеранцију.

Поворка поноса треба да промени уврежено мишљење да је хомосексуализам нешто болесно, девијантно, неприродно. Прецизније, жели се да се промени мишљење појединца и да појединац прихвати да је хомосексуалност једнака и природна попут хетеросексуалности.

Поворка поноса треба да покаже да смо ми део развијеног ’’демократског света’’ који се залаже за права свих група, ма колико малобројне биле, и да смо решили све проблеме са примењивањем норми и закона који исти тај ’’свет’’ одавно примењује.



Шта ЋЕ постићи Парада поноса у недељу?

На Паради поноса ће бити присутан изузетно мали број хомосексуалаца који ће се (са разлогом) плашити инцидената и страховати за сопствену физичку безбедност.

На Паради поноса ће бити присутан изузетно велики број припадника снага безбедности пошто се ради о скупу највишег ризика.

Параду поноса ће покушати да на све начине осујете припадници најекстремнијих и ултра-конзервативних организација и појединаца.

Учесници Параде поноса ће бити опасани са неколико прстенова обезбеђења, тако да је реална шанса да они дођу у домет контра-митингаша минимална, под условом да снаге безбедности раде свој посао одговорно и координирано.

На улицама Београда ће се на тај начин окупити сав талог и шљам нашег друштва, почев од тих малобројних педера, лезбејки и трансексуалаца, преко хулигана, фашиста и фанатика, па до корумпиране полиције, која је тај исти народ тукла, туче и тући ће га и у будућности без обзира на повод.

Оно што је извесно је чињеница да ће доћи до жестоких сукоба контрамитингаша и снага безбедности, потенцијално са трагичним последицама, и засигурним великим обимом штете у самом граду, на објектима, излозима, итд, коју ће заједно кроз порез отплаћивати ти исти хомосексуалци, полицајци, хулигани, фанатици, али и обични грађани који са тим скупом немају ама баш никакве везе.

Ти сукоби ће само продубити јаз међу Србима, појачати подељеност, и у први план избацити најекстремније идеје и ставове, од најлибералнијих, до најконзервативнијих.

Ти и такви сукоби ће послати још једном изузетно ружну слику о Београду и Србији у свет.

Србин ће опет ударити на Србина, Србин педер ће бежати од Србина хулигана, кога ће вијати  полицајац Србин.

Центар града ће бити у потпуности блокиран на читав дан, нормалан живот онемогућен, људи који морају на посао то неће моћи да ураде, а промет и зарада у центру града ће бити минимална. Биће изгубљена немала количина новца и времена, а нажалост, могуће је и да неко у потпуности недужан настрада у сукобима.



Шта НЕЋЕ постићи Парада поноса у недељу?

Став људи према хомосексуалцима неће бити промењен, чак штавише доћи ће до заоштравања мишљења, они који су их подржавали ће их подржавати још жешће, јер ’’не желе да живе у друштву примитиваца који не могу да прихвате посебност’’, док ће противници само имати оправдања да ’’покушају да зауставе болест, девијацију и белу кугу’’, сад када су их сви видели на делу.

Права хомосексуалаца неће почети да се поштују, чак је највероватнији исход још оштрија осуда и дистанцирање од тог понашања и склоности, услед везивања склоности са контроверзом и сукобом који изазива.

Понос неће бити ’’освојен’’, већ у најбољем случају само сажаљење, које је скоро у потпуности далеко од уважавања као и противљење.

Срби неће постати јединствени ни по овом, као и по многим другим важнијим и суштинским питањима о будућности Србије.

Наталитет неће бити подстакнут, нови послови неће бити пронађени, млади неће бити задовољнији животом у Србији, а суштински друштвени, економски, социјални и остали проблеми наше државе неће бити АМА баш ниста ближе решењу.


Три жеље за златну рибицу:

1. Желим да се Парада поноса не одржи у недељу, иако знам да је то немогуће, јер је једноставно то сувишна провокација у овој и оваквој Србији у овом тренутку.

2. Желим да Србија најпре реши суштинске проблеме у којима се налази, и који се тичу ВЕЛИКЕ већине грађана, те предлажем одржавање неких од следећих јавних окупљања:

- Парада незапослених младих људи

- Митинг тек свршених студената који не могу да нађу посао у својој струци за коју су се школовали, уложивши труд, време и новац у то:

- Марш младих људи незадовољних условима живота у Србији

- Збор интелектуалаца до 35 година који не желе да оду из Србије

- Протест студената који не желе да плаћају четвороцифрене износе за школовање на београдском универзитету који нуди средњовековне услове за образовање

- Слет злостављаних жена и деце, жртава породичног насиља

3. Ако испунимо и решимо све проблеме под тачком 2, онда можете и да одржите ту параду, и ја ћу бити срећан, јер ћу знати да су сви проблеми који се тичу свих оних сем тих пар промила становништва које љуби исти пол отклоњени. Онда ћемо бити истински развијена, демократска и законска уређена земља.




Београд, 20.09.2009. године

Нема коментара:

Постави коментар